♢Pristaniste

Boa je bila zamišljena dok je polako pristizala ka pristaništu. Razmišljala je o voću koje je pronašla na putu ka ovamo. Takodje je bila fascinirana brodom koji je pronašla i zbog kojeg je morala da spiska sve svoje pare. Pa, skoro sve. Malo je uzela i od Sarbona i Mikotoa. Brod sa otrovnim zmijama na sebi. Kako je to neverovatno... Kao da je ona sama smišljala koncepciju broda. Bila je zbunjena: da li pojesti voće, ili ne? Morala je dobro razmisliti... Prodavac brodova joj je rekao da će je brod čekati na pristaništu. I zaista, kada ga je ugledala, zaboravila je na voće koje je upravo pronašla. Zanemela je. Srce je počelo da joj lupa i shvatila je da se zaljubila u ove dve otrovne zmijice koje je upravo ugledala. Toliko je bila oduševljena onim što je upravo kupila da joj umalo suze nisu krenule na oči. Pozvala je svoju zmiju, DoMinJuna, i odmah dobila ideju da brod nazove upravo tako: DoMinJun. Ne smogavši snage da se pokrene, stala je na svoju zmiju i pokazala joj da je podigne na brod...

Boa je i dalje bila pod utiskom od broda. Nije bila skoncentrisana na njihove reči, ali je ipak uspela da čuje šta su rekli. Pole malo veće pauze sabrala se i rekla:
Da, prelep je. Sa njim možemo i na kraj sveta da odemo. Šta vi kažete na to?
Pogledala je obojici u oči i veselo se nasmejala. Zatim se uozbiljila. Odjednom se setila bitne stvari. Kako je mogla uopšte da zaboravi na to? Progutala je knedlu i izvadila iz torbice koja joj je stajala za pojasom farmerki.

Mikoto još nije znao da je ona dobila voće. Zanimala ju je njegova reakcija. Ali, stvar koja ju je mnogo više interesovala je šta se krije iza tog voća. Stajalo je poput neke svete stvari u njenoj ruci, poput neke nevidljive barijere, koja će je jednom zauvek odvojiti od mora. Od mogućnosti da pliva. Ali, sa druge strane ove medalje postoji mnogo privilegija. Izbor je bio težak...
Šta mislite, da pojedem?

Boa se tako našla u situaciji da su je oba člana posade držala za po jedno rame. U tom trenutku je osetila neku ujedinjenost sa njima i osetila se srećnom. Sarbonu se nasmešila, ali kada je došao red na Mikota, osetila je nešto drugačije. Kao da je on neki vragolan sa ulice koji nalazi za interesantno da je začikava. Zato je prvo skinula Sarbonovu ruku sa ramena i potapšala ga po njegovom, prišla mu i obrglila ga jednom rukom. Tihim glasom je rekla:
Hvala na savetu i podršci. Imaću to u vidu.
Zatim se okrenula ka Mikotou, nasmejala se zlobno i rekla:
Pa koga ću da grdim ako ne jedinog pušača na ovom brodu. Skupo ćeš mi platiti te cigare, jel jasno?
Rekavši to, spustila je i njegovu ruku, prošetala se do kraja broda i, shvatajući da je došlo vreme, ne razmišljajući više ni časa, pojela je voće u tri zalogaja..

Boa je samo osetila gadan ukus voća. Nikakvu promenu nije osetila osim gorčine u ustima. Ipak, placebo efekat ju je naterao da se oseća malo jače nego ranije. Nije ništa rekla više. Skoncentrisala se na to da oseti svoje nove sposobnosti. Bila je u nekom svom svetu, pa je samo legla na DoMinJuna (zmiju, ne brod ) i rešila da joj se sve slegne bar koji minut...