♢Pristaniste

Nakon toliko godina ipak se vraca na to ostrvo. Zangetsu je izlazio sa velikog broda mnjegovog starog prijatelja. Jos uvijek se sjeca tog neistrazenog ostrva na kome je, kao mali, bio kod rodjaka. Stojeci crvsto na nogama gledao je pejzaz, sve je bilo izgubljeno. Djedova stara kuca nije bila tu, nije imao kuda da ode, ali se ipak, na neki nacin radovao ovome.

Boa je zaspala na DoMinJunu. Sanjala je ružan san: bila je na otvorenom moru i okolo je besnela oluja. Bila je na svom brodu, ali sama, nikoga naije bilo na njemu. Bila je uzrujana i tražaila je nekoga. Oluja je bila strašna, ali ona se nije plašila nje, već nestanka ljudi sa njenog broda. U tom trenutku ugledala je nečiju ruku u uzburkanoj vodi: bio je to Sarbon. Prestravila se: šta će on tamo? Bez razmišljanja je skočila sa visokog borta broda, i dok je padala ka vodi presekla ju je jedna misao: pa ona više ne ume da pliva. Pojela je voće. Međutim, nema nazad: skočila je. To je to. Njen kraj, ne može ni sebe izvući, a kamoli Sarbona ili Mikotoa. I u trenutku kada je njena koža dotakla vodu, ona se naglo probudila. Skočila je sa DoMinJuna prestravljena, sa kapljicama znoja na čelu. I u trenutku kada je ona ustala, negde u blizini je udario toliko jak grom da je sve u okolini odzvanjalo. Munja je bila stravična. Boa se trgla, osetivši se jako čudno u trenutku nastanka samog groma. Osim toga, čudno je bilo to što je nebo bilo vedro. Zamislila se, pa se okrenula ka ovoj dvojici kako bi videla njihovu reakciju.
Šta mislite, odakle munja..?

Boa je slabo slušala šta govore. Osetila je povezanost sa tom munjom. Kao da ima treću, nevidljivu ruku koja joj se izdužila i kreirala tu munju. Nije umela sebi da objasni, ali probala je opet da prizove taj osećaj. I, odjednom... još jedna munja natprirodne veličine, i još jedan grom koji je pratio tu munju. Nema sumnje. U pitanju je djavolje voće. Konačno je otkrila njegovu snagu. Iaako je i dalje bila potrešena od sna koji je malopre imala, počela je da proučava način na koji može da kontroliše munju. Veselo je rekla:
Vidite!
I počela da pravi prilično velike munje, mada ne kao malopre natprirodne. Izgledalo je prilično lepo, mada čudno. Posle nekoliko munja je prestala, kako ne bi privlačila pažnju previše..

Boa je čula dobro poznati glas. Smračilo joj se pred očima. U trenutku joj se ceo želudac prevrnuo i osetila se kao da će da povrati. Sama pomisao da će ponovo videti tog lika činila ju je ne samo nervoznom, već i besnom. Pored toga, pomisao da će morati ponovo sa Sarbonom i Mikotoom da priča o njemu činila ju je ljutom. Zato je brzinom svetlosti, kako je samo ona mogla, stala na DoMinJuna i praktično se teleportovaala do njega, podesila DoMinJuna tako da Sarbon i Mikoto ne mogu da vide Mihawka, dok je ona zapušila usta dosadnjakoviću koji je pretio da je uvali u niz objašnjavanja pred posadom. Nije bila uopšte raspoložena za to, tako da je naajveštije moguće napravila veoma veseo izraz i rekla najsmirenijim mogućim glasom:
Pa, idem malo da se prošetam, da provežbam svoju novu sposobnost. Vidimo se malo kasnije. Daću vam neki znak kako da me naadjete, sad ću bar lako to uraditi. Sarbone, nastavićemo naš razgovor iz sobe neki drugi put, žao mi je, volela bih sad da budem sama. Vidimo see!
Rekavši to namignula je Sarbonu, nasmešila se Mikotou, i i dalje budući u svojim farmerkama i kratkoj majici stala je na DoMinJuna i praktično podigla Mihawka na njega, ali tako da ga ovi ne vide. Pljesnula je dva puta i zmija je nestala sa obaale zavidnom brzinom..