Kuća Boe Hancock

Dok su leteli na zmiji, iznutra se odjednom oluja pojavi, dok je Boa gledala napred on je povremeno bacao pogled ka njoj. Nije verovao da se nalazi ovoliko blizu pored neke devojke, pogotovo ako je prelepa kao što je bila Boa, malo je i pocrveneo a pogled se malo malo pa pomerao, a najviše se zadržavao na njoj, bio je nervozan, možda je sve to početna reakcija, ali je takođe davao šanse i drugom slučaju. Kada su stigli Boa se okrete ka njemu, njegov pogled se zadržao na njene lepe oči dok ju je slušao šta je govorila.

Lepe o... lep dvorac imaš. - reče pomalo zbunjeno i nervozno - Mora da je još lepše unutra. - govorio je i pomalo metaforički
A zatim se zmija spustila a oni su se opet našli na zemlji kako bi ušli unutra.

Neprijatnost i nervoza su bivali prisutni kada su se spustili ispred kuće. Jednostavno je to bez razmišljanja to rekao, ali se uspeo iskontrolisati jer bi zvučalo čudno, ali se ta lepota nije mogla izbeći, jednostavno ga je pratila, skoro kao da ga je uhodila. Bilo mu je drago što ga je neko pozvao u kuću te je bio pristojan, nije želeo ništa pokvariti nekim svojim izletima, ali jednostavno je morao to reći, ni sam nije znao zašto. Malo je pocrvenela i konačno su ušli unutra, a pre toga ju je poslušao izuvši se.

Naravno.

Bio je u pravu za enterijer a nadao se da je i druga ptica pogodjena istim kamenom kao i prva. Odjednom se nešto pojavilo, nešto skoro neizdrživo te je rekao.

Ja se izvinjavam zbog ovoga ali moram reći, imaš stvarno lepe oči, dugo nisam video takve.

Čudno se osećao što je prvi put uspeo da izrekne nešto, čak je malu olakšicu osetio kao i nervozu.

Nikad o tome nije pričao, nikad nije svoja vrata otvarao ali ovaj put kao da ih je sam duhovni vetar otvorio šaljući talase osećanja i reči koje su doprle do nje. A onda, njena reakcija beše malo čudna, kao da joj to niko nikad nije rekao. Ovo je bio baš smeo i rizičan Sarbonov potez ali kao što slikar kroz svoje crteže oslikava lepotu prirode kod njega a i običnih ljudi su to bile reči, samo je sve zavisilo ko kako primi, ali bez obzira na njenu reakciju za koju nije znao kakva će biti on je ipak progovorio. Izgledala je zatečeno, onu gajbu piva koju je držala nije ispuštala. Svoj prodoran pogled je fokusirala na njegove oči, a on u tom trenutku pocrveni. Ovu duhovnu zver je pokušavao lancima držati, ali je bila prejaka. Te oči su ostavljale snažan utisak na njega, odgovorio je sa jedva staloženim i skoro mirnim glasom dok su mu se oči konstantno nalazile na njenim, neprestano i međusobno gledajući se.

Ne, ne čini mi se. Jednostavno znam i ponoviću još jednom. - malo je riku zveri pustio u vidu reči - Prelepe su, da.

Nakon tog komplimenta Boa je čas bila zatečena čas se odjednom trgla, vraćajući se u neko stanje opuštanja. U jednom trenu se nasmešila što ju je odjednom načinilo lepšom i zahvalila se na komplimentu. A on, on je i dalje malo pocrveneo i sa osmehom je klimnuo glavom, slicnom omanjem poklonu.

Lepota se jednostavno mora iskazati. - dodajući sa i dalje pomalo crvenim licem i blesavim osmehom

Onda je ona brzo podigla već držanu gajbu piva i spustila je na stolu i iz iste je izvadila dve flaše. Na kraju mu je prišla držeći ih. Pruživši svoju ruku da mu preda pivo, on se takođe poslužio istom i pružio je da pivo uzme, mali kontakt između prstiju je načinjen. Čim je uzeo pivo ruka mu se ispuni hladnoćom te flaše koja je bila osvežavajuća i odgovori.

Naravno, - te reče - za novo prijateljstvo među nama.

Osećao je malu nervozu zbog blizine ali ju je pomoću držanja onog pića nešto lakše kontrolisao.

Sudar između dve flaše se desi, atmosfera je bila prijatna kada su piva krenula da se piju. Malo je gucnuo nakon nazdravljivanja i oseti hladnoću piva koja ga je svežila, prijalo mu je to. A onda je Boa otišla do stepeništa i zasela je, okrenula se ka njemu dok joj se približavao i postavi mu par pitanja.
Videći da je mesto slobodno do nje, na tom stepeništu je i on zaseo. Nadao se da joj neće biti problem što sedi tik do nje i šta je izgledao tako nervozno a tako smeo.

Samo ostrvo me zanima, mesta i tako to, ne poznajem ga. Mogla bi me uputiti gde se šta nalazi. Skoro sam jednim manjim brodom došao ovde. - Podiže onu flašu koja je ćutala pored njegovih nogu i još malo je ispio - Nemam, ja sam samostalni pirat već neko vreme i radim sam. Mada posada ne zvuči tako loša ideja, ako imaš posadu da li ti se mogu pridružiti, biće mi korisno? Kada te već ovako upoznajem mogli bismo biti u istoj posadi, šta misliš?

Nasmejao se u pokušaju da sakrije svoju nervozu a u isto vreme mu je bilo i prijatno.

Čim je zaseo do nje, ona je odmah uhvatila ono pivo i nategla ga. Tajming u pravom trenutku, jasno mu beše da i nju nervoza kao i neprijatnost zbog velike blizine među njih dvoje zahvata. Video je kroz to a nije hteo reagovati jer nije želeo biti napadan, što nije u njegovom stilu. Nakon razmene par reči primetio je da Boa želi igrati na kartu mističnosti i tajnovitosti, to mu je bilo itekako zanimljivo, još više ga je privukla.

Putovanje, smem li i ja sa vama poći? A još ćeš imati dodatnih par ruku na raspolaganju, biće zanimljivo.

Čim je to putovanje pomenula, on odmah pomisli kako je to dobra ideja i za njega, želeo biti nalik galebu. Galeb leti po moru neograničen od svih onih prepreka što ljudi imaju, želeo je iskusiti takvu slobodu i prijateljstvo koje će imati ako mu Boa dozvoli.

Znao je da je malo čudno kada nepoznata osoba želi biti član njene posade. To je po njemu i bio razlog što je ustala i otišla po još jednu flašu. Trebalo je smisliti adekvatan odgovor na njegovu ponudu koja joj iako nije bila loša terala na razmišljanje da li da pristane da bude sa njom i njenom posadom na putovanju. Na njene reči i namigivanje što je njemu izgledalo tako lepo ne reče ništa, samo je i dalje malo nervozan klimnuo glavu što joj je davalo znaka da pristaje. Ubrzo joj je odgovorio.

Itekako sam spreman, kapetanice. - osmeh se pojavi na njegovom licu dok je ustajao i vraćao mač tamo gde je i bio

Primetio je kako je lepo pocrvenela kada ju je oslovio sa 'Kapetanice' i pomerila je glavu u stranu da se ne vidi. Međutim koliko god da je krila jednostavno i ni sam ne zna kako je znao da joj to oslovljavanje i tretiranje godi. To je tako na njega ličilo, to je bio jedini razlog zbog kog je to kod nje prepoznao.

Znam kako je to, dosta puta sam iskusio talase, tsunamie i slične stvari. Mada i mirno more takođe ima, nije uvek sve crno iako se slažem 100% sa tobom. Meni možeš verovati i na raspolaganju sam ti kao budući član posade i kao prijatelj, kapetanice.

Nekako je izgledalo slatko kako malo malo pa crveni. U očima joj se videlo da joj sve to prija a i njemu lepo prijateljstvo sa njom, po prvi put se tako osećao i bilo je prijatno, nervoza je dodatno to začinila kod njega. Njen po zvučnosti topao glas mu je bio kao muzika za uši, samo je kratko na to odgovorio.

Mudre reči, i veoma pametne. Svaka ti je zlatna. - a onda je nastavio sa odgovorima na njena postavljena pitanja - Mogu te zvati kapetanice ako želiš a mogu i po imenu ako ti je to u redu, šta misliš, Boa? Ako imaš vremena da mi budeš vodič onda naravno.

Vidi se da su u razgovoru i njegovim komplimentima uživali, ali sada je bilo vreme da krenu napolje da to ostrvo obiđe malo. Čim se nasmejala i rekla da je dovoljno sa komplimentima on je bio potvrdan po tom pitanju rekavši.

Ako tako kažeš onda u redu. - a zatim je govorio metaforički i bukvalno istovremeno - Pa mogli bismo, vreme je istražiti i upoznati ovo lepo ostrvo još malo pre nego što krenemo.

Činilo se da je dvostruko značenje bilo zapaženo od strane Boe, to mu je bilo zanimljivo a i takođe je sebe preispitivao da li je preterao u svemu tome tako da je odlučio stati sa time. Iako joj je laskao i davao komplimente sada je bilo potrebno da malo budu ozbiljni bez obzira što je nervoza od lepih reči i komuniciranja i dalje bila prisutna.

Dovoljno je za sada. - reče dovoljno tiho, iako joj se to svidjalo i godilo odlučio je da za sada prestane i pobrinuo se da su te tihe reči stigle do njenih ušiju da shvati da nije samo neki laskavac nego da je i dobar kao prijatelj -

Nakon njenih reči se smestio na zmiji tik rame uz rame do nje, delili su tu nervozu koja je i dalje vladala, mada mu je pomalo i godila.