Gradska pijaca

(Lagano je pristigao Bou posto je na pijaci bilo mnogo ljudi ljudi su trgovali i razmenjivali stvari sto je bilo veoma zanimljivo za gledanje ocekivao je da ce naici na jos nekog ili neke marince ali slabo koga bi video sem Sarbona i Boe .)

(A onda poce razgledati pogledom pijacu sve je bilo cisto za sada i veoma mirno kako se njemu cinilo samo je htio malo hrane i jedan dobar odmor uz nekakav dobar duvan ... pitam se prodajul na ovoj pijaci nekakav duvan posto mi ponestaje mog voleo bi da smotam koju cigaretu ostale su mi jos samo tri prokletstvo .)

Malo su bili udaljeni od Boe tokom šetnje, tada je Sarbon malo potrčao da joj se približi a i Mikoto učini isto. Levo-desno osvrtao se kako bi osmotrio okolinu držeći svoj gard na nivou. Ko zna kada će se marinci naći ovde, a možda su i pritajeni čekajući da pirati odrade pogrešan potez kako bi ih uhvatili. Misleći sve o tome, Sarbon je bio oprezan i dok se nalazio pored Boe sa jedne strane i Mikota sa druge strane on reče.

Koliko bude bilo potrebno za to,a kada će marinci naići, to ne znam, nepredvidljivo je.

Razgledajući pijace, ljude koji su svoje poslove radili i čitavu tu okolinu veoma pomno koja beše mirno mesto, Sarbon se okrenu ka Boi te reče.

Koji nam je sledeći cilj?

(Hodajuci malo je razmisljao o svemu skoro da se zakucao u jednkm momentu u nekog coveka imao je utisak da ih neko konstantno prati ali se za veliko cudo nije obazirao okolo samo je hodao i razgledao pijaca je nudila dosta toga zanimljivog ali u jednoj sekundi su se zacula njegova creva glasan zvuk gladi ali ipak bese ga sramota da upita Bou za hranu .)

(A knda se onako sarlantno nasmesi te pogleda u nebo sunce je izlazilo vec ali Mikoto je opazio da jedan deo ljudi vec sad sklapa svoju tezgu i odlazi .)

Naravno, za sada kod mene je sve u redu, imam odeću spremnu, -pipavajući svoju torbu nakačenu na sebi- ako mi bude bila neophodna nova, naravno da ću ti se obratiti, hvala na brizi. - nasmejao se njoj gledajući je. Namignuvši im, Sarbon malo spusti svoje lice osećajući toplotu u predelu lica i vrati nazad svoj pogled, taj njen prizor bi mogao dugo gledati te odgovori sa somehom i čvrstim stavom.

Ako tako želiš naravno da može. Kako misliš, u dve grupe? - malo je nesvesno to pitao, želeo je ostati pored nje tokom tog plana kog je izrekla i pokazao joj je to očima.

Iako beše tako reagovao morao je i dalje držati gard, ko zna gde se kriju marinci i da li ih uopšte prate ili su možda uočeni, po tom pitanju je ostao visokog garda, morao je biti spreman za svaku situaciju. Odgovori Mikotou.

Ko će ga znati.

(Klimnu glavom u znak zahvalnosti prema uzvracenoj paznji i novcu koji mu je Boa poklonila a onda malo promisli te se priblizi Sarbonu te rece dok je palio cigaretu.)

(Kada je upalio cigaretu malo je povuce dok se sam vrh nije dovoljno uzario a onda nastavi hodati u Sarbonovom pravcu .)

Jedan korak unazad načini, duvanski dim mu beše smetao ali nije želeo ispasti nekulturan. Malo rastojanje je bilo između njih dvoje ali i takođe dovoljno blizu da se dogovore te mu reče.

Mogli bismo, naravno.

U tom trenutku Boa je krenula da se udaljava od njih, Sarbon je svoj pogled držao na njoj malo duže vreme. A onda čim se Mikoto približio njemu, odgovorio mu je.

Idemo. - pogled i dalje ostade na njoj, a onda ga je sklonio, povremeno bi je posmatrao kao i okolinu

(Dok su hodali zastao je na nekoliko sekundi kraj jedne male tezge sa povrcem i vocem te upita .)

(Prodavacica mu odgovori .)

(Mikoto bi malo razgledao ali nista mu nije toliko zapalo za oko pa zatim klimnu glavom u znak pozdrava a onda nastavi dalje.)

Prva bura, šta fali, morala je da se desi iako me pogodila. A ko zna šta će se dešavati, uvek može bolje, s tim se slažem. - usledila je zatim tema o zavičaju a njegov odgovor je usledio - Kako da ne, nedostaje mi baš. Ali ipak, život je takav da te jednostavno može odvojiti od svog rodnog mesta. Jedan od razloga zašto je život nemilosrdan i ne daje da ljudi uživaju kao u raju. A raj, - nasmeja se dok se prisećao svog zavičaja - nema raja bez rodnoga kraja.
Prisećajući se svog detinjstva malo se zagubio, sve one lepe stvari koje je doživeo mu se vratile, tek po koji crni oblaci nadviše se u ta sećanja ali ih je suncem sve više gurao, terao od sebe ali su i oni bili tu, nezaobilazni, o tome nije želeo pričati. Dovoljni su njemu njegovi problemi, a sad mora i drugima da donosi te oblake? E vala, ne.
Malo se trže te se vrati u realnost i primeti kako je Mikoto bio do jedne male tezge sa voćem koje je opipavao i želeo videti kakvi su, ali se ubrzo vratio ne kupivši ništa. Na Mikotove reči koje su obraćale pažnju na sva ta voća koja nisu bila sveža je rekao.
Pa naravno, možda žele što više prodati, možda i oni imaju svoje muke kojim se na razne načine nose, ko zna.

(Nastavio je razgledati tezge krenuo je prici jednoj ali ispred nje bese velika guzva nekakav covek je oborio stalak sa odecom , pa su se poceli tuci zbog toga .... Mikoto posmili ... Ovo bi mogli mozda privuci marince mozds da se malo pomaknemo odavde .)

(Ugasi cigaretu a onda baci pikavac.)

(A onda sklopi kutijicu sa cigaretama te ostavi i upaljac u nju .)

E onda to je drugo, shvatam to. - malo zastade, gledao je u daljinu, gledao je Bou kako se udaljuje i dalje, pogledao je i Mikotoa, a zatim nastavi - Da, pravi kontrast kao što kažeš.

Pogled malo u zemlju, malo u daljinu razmišljajući nakon postavljenog mu pitanja, ubrzo mu odgovori.

Kao i svi, roditelje, braću, sestre, šira familija, tako.

Nije želeo mnogo o tome pričati, hteo je ostati onakav kakav je i započeo put pirata, misteriozan. Odjednom se nakon Mikotovog razgledanja nešto desilo, neka tuča desi se te nastade mali haos na nekoliko metara od njih. Gledajući Bou u daljini kako se kretala, želeo je poći za njom.

Ti ako želiš pogledaj, ja ću krenuti za Boom. Ko zna šta još ima ovde a i da se ne razdvajamo suviše, a i moramo se kloniti nevolja, gle koliko je ovo blizu.

Zatim se okrete i krenuo je za Boom približavajući se.

(A onda nastavi koracati dalje sa Sarbonom .)

Boa nam je poprilicno odmakla da malo ubrzamo hod ? Ne bi voleo da se i mi i ona izgubiko pa da bude kao sa Jellalom i Makishimom razumes sta ti zelim reci ? Posto ako se ovde pogubimo Bog zna kad bi se ponovo nasli i koliko bi nam to vremema oduzelo .

(Pitam se zasto imam ovako los osecaj po pitanju ovog ostrva kad god se okrenem imam osecaj da me neko konstantno prati i posmatra ali verovatno je to samo umor nisam spavao dugo bolje da ne zaostajem iza Boe .)

To i kažem, ovo je novo mesto i ne bi trebali da se razdvajamo. A i za taj brod se slažem, treba nam.

Sarbon beše svojim koracima dosta ispred Mikotoa koji beše dosta iza njega. Svoje oči upro je u Bou, nije želeo dati da se izgube na ovakvom mestu, ko zna šta sve i koga sve ovde ima. Beše mu sumnjivo ovo mesto, možda je oči osećao i imao je tu neku auru koja se zabrinutim talasima širila oko njega.

Mogli bismo, ja krećem za Boom, trebamo ostati zajedno i da se ne odvajamo.

I dalje ju je gledao ali ovaj put umesto što je brže hodao, on je i potrčao za Boom da joj se još više približi. Korak napred i ubrzani koraci postaše trčeći koraci koji su sve više sustizali Bou koja je razgledala tezge i kretala se dalje. Ubrzo joj se Sarbon pridružio zastavši ispred nje dok je Mikoto bio iza njih. Čim je bio ispred Boe, Sarbon progovori.

Evo me Boa. Šta sada, da više osmotrimo, da odmorimo?

(Pitam se koliko jos ima da se hoda ova pojaca je veoma duga skoro da nema kraj pitam se kad se ovi ljudi razilaze kuci ovde sam vec sat vremena ali niko se ne razilazi tacnije guzva je sve veca i veca .)

(Dok je hodai kroz pojacu za oko mu je zapala jedna radnja sa drangulijama htio je nesto kupiti ali ipak finansiska situacija nije bila na visokom nivou .)

Uskladivši svoj hod sa Boom prišavši joj, imao je osećaj kao da joj je pročitao misli. Mali odmor svima ne bi škodio iako je još uvek imao energije bez obzira što je veslao snažno kada se pogubio kao i u drugom delu puta. Učio se izdržljivosti i snazi tako da kada dođu vremena kada je potrebno da ih kanališe to bi radio a da se ne umara mnogo i bilo mu je itekako isplativo to. Mada nije samo to, kakav bi to pirat bio a da nema potrebnu snagu koju bi koristio. Odjednom se oseti pomalo okrepljujuće, tek tako, odjednom je nadošlo nakon njegovih reči i približavanja, te reče Boi.

Naravno da jeste bitno.

Uzvrati joj svoj osmeh izgovarajući to i nastavili su dalje a njih dvoje su je pratili. Ubrzo joj odgovori.

Svakako, pametno.

Onda nastaviše svoj put kako bi našli neko mesto gde će sesti i prodiskutovati o daljim planovima, a onda nakon toga će slediti mali odmor.

(Glasno se nasmeja na Boin komentar iskreno bese to iskren osmeh na njegovom licu smatrao je njene reci za ozbiljno ali ipaku se nije trosilo zbog necega sto je spremak za Sarbona i Bou .)

(Uh madam se da na ovom ostrvu postoji neki park lep za setnju i odmor .)

(Pridje obliznjoj trafici te kupi cigarete .)

(Nasmeja se malo cinicno.)

Sve je bilo u redu tokom njihove dalje šetnje, ljudi su šetali oko njih a njih troje su se kretali. Zatvorivši oči na par sekundi i otvorivši ih zatim sve nestade odjednom. Ulice behu puste, oblaci su se nadvili, Mikoto i Boa nestaše a njihovo prisustvo je osećao, beše pomešano sa nepostojanjem. Mrak pade a on je stajao, čudno mu bi veoma. Velike talase predoseti koji su besno jurili i stapali se sa morem, a on, on je i dalje stajao, zabrinut. Uhvati se prstima za čelo zamišljenog pogleda gledajući u crnu zemlju koja povrati svoju boju, buka se opet vratila, ljudi su tu bili, Boa i Mikoto su bili pored njega. Boa se zahvatila za oči. neštp je u auri osećao, nešto čudno i ko zna šta. Samo ga je odjednom to preplavilo, pomalo nem i ćutljiv veoma kao i zamišljenog izraza na licu očima punim zbunjenosti i otuđenosti, neku vezu oseti. Da li je morao biti sam, da li je osetio tesnu kožu ili se nešto poremetilo malo da je počelo da se sve gubi. Okrete se iza i vrati napred ne obraćajući pažnju da li su ga Boa i Mikoto primetili u tim čudnim reakcijama. Neka otuđenost ga uhvati, dupla otuđenost, osećao je otuđenost kao i same izvore dok je gledao u Bou koja se uhvatila za oči i nasmejala. A njegov pogled se nekako otiđio primetivši taj osmeh, skoro isti, onaj osmeh koji je morao nositi dok je sve gutao, trpeo i ne delio ni sa kime. Možda je to sve bilo u pitanju, možda to beše razlog zašto cela okolina postade pustara i toliko odbojna da je sve u jednom trenutku nestalo sem njega. Imao je i neke slične situacije ali nikada ovoliko jaku, tek ponekad bi se osećao kao da je u tami, ali ovaj put to beše dosta izražajnije. Pomerao je glavu levo-desno kao da je nešto tražio, kao da je morao okupirati misli nekim drugim stvarima. Udah dubok, izdah dubok, brojao ih je, brojao kamenčiće prisutno tu negde na uglu ulice, neke šare, metalne stubove od ograda, čak i lampe koje su tu bile. Malo se vratio nazad ali ne potpuno, i dalje je bio zbunjen. Možda je i on morao biti udaljen, možda da priča o nečemu drugom, a možde se sve to nakupilo jer brojanje ne beše dovoljno iako je malo pomagalo. Izdržao je sve to, pokušavao je biti staložen i delovalo je, ali koliko, to nije znao niti ga je zanimalo. Malo je svoje srce iskontrolisao dok je i dalje osećao povezanost otuđenosti. A onda odgovori Boi na način koji ju razumeo.

Da... - zastade gledajući je dubinski - ... naravno, svima nam treba malo odvojenosti, razumem te. Ne zameram, isto je i kod mene. Pozdravljam te.

Zatim kada se ona okrenula i nastavila putem sama Sarbon je ostao sa Mikotom osećajući dodatnu nervozu iz ko zna kog razloga. Opet se prstima dohvati za čelo i prekri svu njegovu negativnost ko je se iznenadno pojavila.

(Ljudi su odlazili , prolazili i dolazili Mikotu je dojadilo hodanje i provlacenje kroz masu ljudi ali ipak bio je zadovoljan jer su uz njega bili njegovi prijatelji ali ipak htio je malo razgledati prirodu tokom setnje Boa im je rekla d zeli malo da nastavi setnju a onda Mikoto rece Sarbonu.)

(U jednom trenutku setnje zakacio je sasvim slucajno nekog veoma nervoznog coveka za rame igrom slucaja nije primetio da ga je Mikoto zakacio pa nije imao na koga da se izvice samo je nastavio dalje.)

(A onda pridje Boi te rece .)

(Krenu hodati prema parku .)

Svu negativnost kao i otuđenost zbog samoće koja bi mu možda pomogla je odlučio ignorisati i išao je protiv sebe. Pored svega što se desilo želja za samoćom se pojavi ali ju je hteo prekinuti, samo je odlučio da je ignoriše bez obzira šta u njemu besni ponašajući se normalno kao da je sve u redu, te odgovori Mikotou dok se Boa uputila dalje od njih, na nju je držao pogled, povezujući nešto.

Da... - zastade fiksirajući pogled na Bou koja se udaljavala i reče - ...idemo.

Zatim su se njih dvoje uputili ka parku.