Gradski trg

Odudarao je od ljudi, gledao ih je svojim dubokim očima, svako je lutao na neku svoju stranu i skoro svi su bili nečim zaokupiranim. Deca su šetala, neki su trčali i uživali, ljudi svako svojim putem u gomilama. Beše to centar grada, svako je neki svoj 'posao' radio, neko je žurio, neko odmarao. Tačno nije znao šta da radi, mada pored tog njegovog neznanja, u toj samoći je uživao, odgovarala mu je. Gledao je plavetnilo nebeskog svoda po kojim su se kretali oblaci i leteli galebovi koji su dolazili sa mora i vraćali se istome. More se jedva videlo, malo, ta plava morska boja se odudarala od plave nebeske boje, razdvajali se a ipak bivali su spojeni. Pogled na tom horizontu zadrža ne razmišljajući ni o čemu. Dugi koraci, hodajući ko zna gde a ni on sam nije znao gde će, su ga nosili sve dalje. Primećivao je ljude, posmatrao ih a par njih su se poput njega odvajali. Neki su uživali u samoći što ga je privuklo, i sam je bio takav. Nešto se ubrzo pojavi, neko biće koje je od čitavog sveta odudaralo svojom lepotom, jednostavno se zagledao u nju i nije skidao svoj pogled, kontrolišući se. Po njenom pogledu mu beše jasno da ona ovo mesto poznaje, odjednom koraci su se samo pokrenuli i išli ka njoj. Kao da ga je nešto vuklo, nije znao šta, samo se prepustio.

Izvinjavam se što smetam, vidim da odmarate u samoći, smem li vam se pridružiti u tome?

Znao je kako je zvučao i šta je rekao, prava kontradiktornost. Slagao se sa njom po tom pitanju, možda ga je njena lepota malo izbacila iz ravnoteže kada je tako nešto smešno a kontradiktorno rekao. Mada to nije toliko bilo važno. Mala mu zbrka nastane u glavi ali se nekako izmigoljio iz svega toga trudeći se da se vrati u duhovnoj ravnoteži iz koje je ispao.

Naravno da primećujem, pre toga sam nešto drugo primetio, možda sam i zato rekao.

To je i bio razlog zašto je prišao, nešto veličanstveno u svemu tome beše, zato ga je i privukla. Načini blagi osmeh a dubina pogleda se pokaza sa dozom poniznosti i jednim delom nervoze.

Izvinjavam se, mogu li čuti vaše ime? Ja sam Sarbon i nov sam na ovom ostrvu, koristila bi mi pomoć da se snađem u okolini.

Direktan pogled koji je kao bodež bio uperen u njegove oči, a još direktnija pitanja iz nje su izbijala. Naravno, sve je to razumljivo, reakcija na nepoznato je uvek takva kod većine ljudi, ali jednostavno ga je kod nje nešto privuklo, ali koliko god da je bio omamljen imao je spreman odgovor dok ju je gledao u njene oči, pomalo nervozno a pomalo i opušteno, malo se u svemu tome osećao čudno nego inače.

Nepristojno je kada druga osoba ne želi odgovoriti ili imati kontakt, pristojno je jer su ljudi društvena bića i normalno je poznavati ljude a i to vaše uživanje u samoći me je podsetilo na sebe, uostalom nekako je posebno. To je razlog zašto sam prišao. Ako želite da odem, naravno da ću otići, samo mi treba uvid u ovo mesto malo dublje.

Njen propovednički odgovor ga je toliko zadubio da je svaku reč upijao, bukvalno su mu zvonile u ušima kao zvono koje udara i širi svoje zvukove koji traju do tačke kada odluče da prekinu, poput eha. Ali reči, reči koje su zvučale tako veličanstvene i snažne su ostale u njegovom umu totalno se poklapajući sa njegovim kodeksom i razmišljanjem o ovom grešnom svetu. U trenutku sa mora dođe jedan vetar koji ju je prekinuo u njenom izlaganju. Njena duga kosa je po tom vetru zaigrala kao zastava koja se vijori, bila je prelepa. Uhvatio ju je za ruku te je rekao.

Nisu to nebuloze, svaka reč je istinita i ima težinu. Drago mi je Boa Hancock, moje puno ime je Sarbon Illyrium, zahvaljujem se na ponudi.

Odmah se zaleteo sa pitanjem, možda suviše brzo i ishitreno.

Ti si pirat?

Brzi preokret desi se, na pitanje je malo sa humorom i jednom malom i pozitivnom dozom ozbiljnosti reagovala sa odgovorom koji sadrži podpitanje. Svidjalo mu se to, ipak je bio u pravu, nešto je drugačije kod nje. Smisao za humor pomešan sa ozbiljnim pitanjima, odgovaralo mu je i nastavio sa odgovorima.

Imam osećaj, instinkt mi tako reče, i da, naravno da sam i ja pirat.

Sa malim osmehom reči iziđoše, malo smešne a više potvrdne. Razgovor sa Boom mu je bio izuzetno prijatan iako se u početku malo spotakao zbog omamljenosti. Sve se izvuklo na bolje a on je nastavio sa svojim pitanjima.

Šta misliš da zasednemo negde?

Mali uzdah olakšavanja se oseti i sa njegove strane, činilo se da je sve u redu i da fino teče razgovor. Uskoro su svoje noge pokrenuli ne bi li zaseli negde. Ne prođe nekoliko sekundi a on primeti sa njene zmije gajbu piva koju je nosila, sigurno će dati predlog da ispiju po koju flašu. Samo da je hladno da se osveži, mali znoj ga obli po čelu od nervoze koju je kontrolisao. Osećao je dvostruka osećanja, nervoza i  blaga opuštenost istovremeno.

Kažem da dobrom pivu. Svidja mi se ideja.

Zmija kao prevozno sredstvu mu beše zvučala pomalo čudna ideja ali i veoma zanimljiva. Želeo je to isprobati te se složi sa njom.

Može, naravno. Usput, interesantna ti je ova zmija.

Zatim su se namestili na zmiju koja je krenula u njemu nepoznatom pravcu dosta brže od ljudskog hoda, pa čak i trčanja. Ubrzo su sa gradskog trga nestali.

Ubrzo je stigao do destinacije koja mu se činila slična onoj iz pisma. Puno ljudi cirkulisalo je tim trgom. Jedni su samo prolazili nekim svojim poslom, drugi su prodavali razne stvarčice, treći su pak zasmejavali ljude izvođenjem raznim ludorijama. Uz cigaru brzo je pao i mrak pa se i trg malo izmenio. Sada se tu uglavnom nalazila omladina, buntovni pirati koji su tek stupili u neku posadu i tražili kavgu da bi se dokazali, na njegovo čudo marinaca nije bilo, pa samim tim je mislio da čak ni njemu nije tu mesto ipak.

"Mladiću.. "

Prodoran glas ga je trgao iz razmišljanja. Brzo se okrenuo i imao je i šta da vidi. Stariji čovek sede kose u pratnji dvojice nabildovanih muškaraca. Po fizičkom izgledu pratnja mu nije ni trebala. Čovek im je samo mahnuo i oni su brzo nestali sa tog mesta.

"Ja sam kao što već možda pretpostavljaš Smoker.. Ti si Hideki, stariji sin Yoson-a?"

Pomalo zbunjen samom pojavom čovek nemo ga je gledao par sekundi, a onda počeo da upija sve šta ovaj kaže. Tog čoveka je dosta puta video na slikama koje mu je otac, dok je bio mali, pokazivao, ali nikada do sada nije imao priliku da se lično sa njim upozna.

"Da.. da.. Ja sam Hideki. Čast mi je upoznati vas gospodine Smoker."

Malo se spetljao u početku, ali brzo je ispravio taj prvi utisak i pružio ruku u nadi da ne čini nešto pogrešno. Taj mini rizik mu se ispšlatio pa su posle rukovanja obojica krenuli ka mestu na koje ih je Smoker vodio.

(Hodajuci kroz trg naisao je na jedno malo mesto gdje zastao dok je hodao po obicaju zapalio bi svoju cigarate a onda skrenu sa puta gledajuci kako nekakva dva coveka pricaju o nekom nije ga preterano zanimalo pa je nastavio trazeci Bou i ostatak svoje posade ali kao da im nije bilo traga a onda promrmlja nesti kroz zube malo se smeseci .)

(A onda produzi dalje otrasajuci dim pepeo svoje cigarete dim iz njegovih usta licio je na maglu koja se isparavala iz zemlje.)

Odmah po izlazu iz kafane zaputio se ka pristaništu. Prvo mesto koje je morao da prođe bio je trg, kako mu je ostalo još vremena do kraja dana tako je odlučio da malo popriča sa ljudima i upozna nekog. Možda mu nekada u budućnosti to bude trebalo.

Crvenokosi dečak sa cigarom u ustima zapao mu je za oko. Jedna fora koja je skoro stalno palila morala je i ovaj put. Izvadio je svoju i stavio u usta, ali nije zapalio.

"Ej, da nemaš vatre slučajno?"

Dok mu je prilazio sa leđa povisio je glas da bi ovaj skontao na koga se odnosi.

(Dok je koracao put mu prepreci jedan mladic Mikoto iz svog dzepa izva svoj upaljec te dodade momku koji bese pred njim a onda mu rece.)

(Malo se nasali na svoj i deckov racun a onda pruzi ruku te rece .)

Zaklonio je rukom upaljač da mu povetarac, koji je počeo da duva, ne bi ugasio plamen. Kako je zapalio odmah je povukao jedan dim, a onda vratio upaljač i zahvalio se.

"Meni predstavlja zadovoljstvo, tako da iako umrem od njih neću prestati, verujem da kao i većina strastvenih pušača, tako i ti razmišljaš.."

Uvukao je još jedan dim zadržavajući ga par sekundi u plućima. Voleo je taj osećaj golicanja plućne maramice koji bi usledio potom.

"Ja sam Hideki..Ne nisam video nikog sličnog, ali možemo da potražimo zajedno, taman bi mi prijalo društvo za cigaru."

Predstavio se pod pravim imenom jer nije smatrao ovo mesto tako opasnim, a još nije ni bio poznat kao marinac, tako da nije imao čega da se plaši. Prijalo mu je društvo da malo razbije onu monotoniju koju je imao za vreme dok nije došao na ovo ostrvo

(Tesko je priznati ali u pravu je bas tako razmisljam dok pusim jednostavno me cigarete smiruju i predstavljaju mi zadovoljstvo dok ih pusim pa sta je tu je moram da priznam sam sebi. )

(Uzima upaljac a onda ga malo obrisa od svoj rukav , uvek bi to radio kada bi palio cigarete a onda ga stavi u dzeo od kosulje te nastavi hodati i traziti svoju prijateljicu .)

Nastavili su niz ulicu. Razgledao je malo ljude koji su tu prolazili, ponajviše njihove face. Jedni umorni od svakodnevnog posla, deca uglavnom srećna, po koji prosjak umiljatog lica sedeo je na podu.

"Siguran sam da je dobro i da nemaš razloga za brigu, ali bolje da proverimo. Ovo mesto deluje mirno, mada uvek ima izuzetaka."

Staloženo, ravnim glasom pričao je dok su nastavljali kroz ulice tog ostrvceta.

(Malo se nasmesi na ovo a onda nastavi gledati levo desno i iza njega jer mu se ucinilo da je cuo Boin glas ali ipak nje nije bilo nigdje poslusao je Hidekia te se malo smiri a onda ugasi svoju cigaru te stade svojom cipelom na nju te mu se ponovo obrati .)

(Nije mogao da se poveri totalno strancu slutio je da je Marinac ili nekakav spijun pa bi samo okretao pricu i pokusavao je izvuci sto vise informacija od decka.)

"Na razne, ne samo pirate. Ima tu i vojnika koji se ne drže kodeksa sigurno. Samo ljudi imaju veće predrasude prema piratima."


Ovo je možda zvučalo malo kao da ih brani, pa ako je njegov sagovornik marinac, to nikako neće na dobro da ispadne. Povukao je još par puta cigaru, a onda je spustio među prste leve ruke.

"Ne ja sam nov ovde, štaviše došao sam pre svega par sati, ali uvek možemo da pitamo nekog prolaznika ili sami da potražimo."


Stvarno je hteo da pomogne, ali ništa mu nije padalo na pamet ovog puta, jedino to bezglavo jurcanje i traženje te devojke.