Tema za Roleplay

Slušao ga je i dalje, sve mu ovo beše interesantno, zanimljive su mu bile priče iz davnih dana i vremena. Njegov Beli Orao je takođe imao priču koja mu je preneta od oca, kao i od njegovog oca i sve tako unazad kroz generacije do onog davnog vremena kada je mač rođen. Ali to je priča za drugi put, sada je pustio to i slušao je Mikotoa.

Ne izvlači me bez povoda. - citirao ga je

I duboko se zamisli.

(Malo mu je to kvarilo raspolozenje nije htio da izgleda kao tuzna vrba u prisustvu svog prijatelja pa se malo razvedrio , lepi dani su ipak bili pred njim.)

Tema se promeni i vreme dan ugleda, o tome su malo pričali, što ga je podsetilo na one munje kojima je Boa zapovedala da udaraju u zemlju. Zatvorenim očima ju je veoma jasno video, izgledao je veličanstven taj prizor kako se munje na Boin poziv odazivaju i zemlju svojom silinom cepaju.

Da, lepo je, samo što nekada i oblaci naiđu, ne znam jesi li video ali ja jesam.

To mu ne da mira, nervoza se sa mislima stopi osećajući je veoma, nije mu se svidelo to pa se od čudnih osećaja sa dva izvora malo više zamisli, morao je to iskontrolisati.

(Malo se zamisli sto se tice toga jer do sada , dok su putovali nikada ih ovo nije snaslo , nikada munja nije udarila do sada bas iz vedrog neba .)

Ali ko zna mozda je to samo splet cudnih dogadjaja ali ne znam ni sam malo mi je to cudno kao i onaj marinac koji nas prati u svaku stopu . (Malo zevnu .) Uh kako mi se spava ali moram ostati na nogama oticemo posle na neko pice svakako ako zelis.

(Izvadi iz dzepa kutiju cigareta a onda izvuce jednu te je zapali a onda uvuce malo dim te izvuce dim kroz usta.)

Sarbonu ne beše čudno, odmah je događaj povezao sa đavoljim voćem. Munja iz vedra neba ne udara tako, bio je siguran u ono što je video kao i u svoje mišljenje koje je dao.

Naravno da ima.

Oblak smrači nebo, stade nasred istog, želeo je da prođe i da se na vedrom nebu ne pojavljuje.

Prati, nervira.

Zatim mu dade odgovor.

Mogli bi, videćemo.

A onda se malo osvrnu oko sebe dok su šetali gradom i dalje.

(Potapsa Sarbona po ramenu .)

Naravno da je moramo čuvati, daću sve od sebe da ne upadne u more, čuvaćemo je. Sada tek moramo biti veoma oprezni čim je Boa stekla moć munja i gromova.

Udubi se u svoje misli koje su bivale usredsređene na Bou, sada se to vreme poveća, beše poput trajnosti duge, pogotovo sada kada je voće konzumirano, šta će se dalje desiti ne zna se ali za svaku nepriliku koja im se nađe na putu moraju biti u stanju spremnosti kako bi bivale izbegnute.

(Dok su on i Sarbon pricali ugledao je ribolikog coveka kog su nazivali fishmenom ali ipak nije htio da mu pridje jer nije znao kako je nastrojen jer ih je vecina bilo nekad mrzovoljno . )

(Mikoto je drzao svoj mac ispod svog ogrtaca tako da se osecao malo bezbednije .)

Glavu odjednom obori, smetnje u glavi prepliću se i na duhovnom putu na prepreku nađe se. Prepreka beše čudnog izgleda, kao da je ličila na dve energije, jedna beše nebeska, druga beše zemaljska, jedna ga očima gleda a druga pogledom ga ne primećuje. Razmak među energijama ne beše veliki, manji prostor među njima nađe se, sa okolinom sve beše crno belo, kao i same energije. Leva beše bela, desna beše crna, a on plav jedini koji je imao boju kretao se ka njima i sa svakim korakom se energijama približavao sve dok se ne nađe tik pred njima, a nervoza ga u stopu pratila. Svaka ruka na svaku energiju stade i težina pojavi se, desna mu zapade za oko a levu je slabo gledao, da bi na kraju snaga iz tela izađe i na energije se iskanališe a prostor među njima poveća se. Dve suprotnosti koje nisu funkcionisale izgube ravnotežu a jedan korak je preostao i bivao je načinjen, osetio je samo duhovni vetar koji ih sve oduva. Broj tri smanji se u dva, a čvrstinu pod nogama oseti čvrsto, stajao je sada na zemlji, smirio se nekako međutim nervoza kao uhoda ga je pratila, sada u manjoj količini, na kraju tmina nadvlada prekrivajući ishod.
To beše događaj koji je nastupio pri njegovom zatvaranju svojih prozora i kada se zadubio i zašao u duhovnu dimenziju, u mislima sve stvori se i na kraju tmina sve ugasi a svetlo se upali koje je njegova dva prozora pogodilo i sijanje jako ga natera da se vrati. Sa Mikotom stajao je u mestu dok su primetili Ribolikog Čoveka.
Pričao mu je priču o ribolikim stvorenjima što je prizvalo par sećanja kada je nekoliko njih video više puta.

Znam, imao sam prilike da ih vidim nekoliko, mada razgovor sa takvima nisam vodio. Ako hoćeš da im priđemo, onda može.

(Mikoto je primetio da se sa Sarbonom nesto lose desava kada je pomenuo Merfolke ali ipak nije mogao da zna sta ipak svako je imao svoju stranu price i imao je svasta sto bi mogao ispricati , Mikoto je odlucio da se priblizi Merfolku jednostavno kako bi se upoznali cjenio je tu rasu tako da mu to nije predstavljalo problem , Mikoto i Sarbon su krenuli ka njemu kada su dovoljno prisli Mikoto rece veoma smireno .)

Odlučili su da mu priđu, Sarbon za to vreme je stalno ćutao i pustio da misli delaju koncentrišući se većinu vremena na njih kao i na zemaljsku energiju koju je osećao. Tada su ga Mikotove reči u tome malo prekinule kada je izgovorio njegovo ime u predstavljanju. Podigao je svoju ruku i malo je mahnuo u stilu pozdrava te je rekao.

Zdravo, drago mi je što smo se upoznali.

(Malo se nasmesi gledajuci u Sarbona i Zangecua radovao se novom prijateljstvu .)

Malo ih je pustio da oni pričaju dok ih je on pomno slušao. Malo se setio par trenutaka kada je iz daljine video nekoliko ribolikih bića ali nikada sa njima nije vodio razgovor, a sada je imao tu priliku, samo je dodao na njihove reči.

Sve zavisi kakvi su ljudi, postoje oni koji su loši što se može reći da ih ima i kod vas ribolikih, a postoji i dobri, oni koji ne žele nikome da naude, kao što smo mi, do sada sam uvek sretao samo one koji su dobri, mogu reći slobodno da si i ti takav.

Zatim je prepustio Mikotu da nastavi sa svojim razgovorom.

(Cigareta je polako dogorevala , Mikoto je pusio skoro jednu za drugom jer je malo postajao nervizan i pospan vreme je uticalo na njega .)

(Pruza ruku prema Zangecu.)

Nešto mu se vrzmalo po glavi, nervoza ga je i dalje držala i nije ga htela pustiti, kao da mu je pričala nešto, mada je protiv toga išao. Slušao je njihov razgovor kada su se dotakli teme pridruživanja u posadi. Samo je dao kratak odgovor.

Možda to nije tako loša ideja.

(Stavi ruku preko usta a onda zevnu .)

(Cini mi se da je malo stidljiv za jednog Fishmena ali dobro pusticu ga malo dok se ne oslobodi i pocne sam da prica ali cini mi se kao neko posten valjda je tako .)

(Upita Mikoto Zangecua koji je i dalje cutao , Mikoto je razmisljao o tome kako ce Boa da reaguje kada joj dovedu novog clana ekipa imao je osecaj da ce biti pozitivno misljenje.)