Šuma u blizini obale

Kada su malo odmakli od obale i našli se u šumi kod jednog drveta, rekla je DoMinJunu da stane i veoma grubo gurnula Mihawka sa zmije. Namrštena od besa i ljutnje, pogledaala ga aje s mržnjom. Nije htela da ga pusti da progovori, odmah je reklaa oštrim i grubim glasom:
Molila bih te da se izgubiš ovog momenta odavde. Ne želim probleme, a ni ti. Nadam se da sam dovoljno jasna.
Gledala ga je u oči vrlo ozbiljno i namršteno, kako bi mu dala do znanja da se ne šali.

Boa je pogledala prezrivo u osobu koja se nalazila ispred nje. Trenutno nije želela ni da pominje njegovo ime u mislima. Jedino čemu je još mogla da se nada je da u ovo dvoje na neki način uspeli da ga ne primete. Jako ju je brinulo to pitanje. Bojala se da je bes ne natera da ne uspe da iskontroliše svojje moći i na taj način da lažan znak Sarbonu i Mikotou. Zato je stegla besnice i ubola se noktom u svoju kožu tako da je krv počela da kaplje. Jako je bila ljuta. DoMinJun je primetio da je Boa nervozna i počeo je da tlja glavom o njenu glavu kako bi je oraspoložio. Dugo joj se to nije desilo pa se ona ipak blago nasmejala i poljubila ga u glavu. Čudan prizor, ali ona je jako volela tu zmiju. Zatim se opet namrštila i vrlo hladnim i odsečnim glasom rekla:
Ne možeš da znaš. Sa zemljom se možeš pozdravljati koliko god puta hoćeš, ali jedno znam, a to je da se sa mnom nećeš pozdraviti nijednom.
Rekavši to, krenula je da prolazi mimo njega, ka unutrašnjosti ostrva, bojeći se da se vrati ka svojima do broda. Molila se u sebi da je neće zadržati..

Boa se tako jako trgla da je i samu sebe iznenadila. Jako ga je odgurnula od sebe i nasmejala se jezivim smehom, i kroz njega uspela da izgovori:
Odakle ti ideja da ti meni pričaš priče o mojim zmijama?
Nije mogla više da izgovori od toga. Ponovo se namrštila i sada već ljutim glasom rekla:
Nemoj više da me dodiruješ, ne znam zašto to sebi daješ za pravo.
Ipak, počeo je da priča o zmijama, dobila je želju da podeli svoje znanje sa nekim. Ipak, to nije bio on. Nije imala želju da je vide sa njim. Zato se unervozila i rekla:
Odoh, žurim.
Ponovo je krenula da ide.

..)

Boa je taman poželela da saspe nov niz uvreda na njeov račun ali su je njegove reči presekle. Progutala je knedlu, ali se brzo snašla. Nasmejala mu se u facu i rekla:
Ja se nisam juče rodila, i tebi je to vrlo dobro poznato, zar ne? Misliš li da mi trebaju tvoje jeftine informacije i još jeftiniji poklon? Nadji drugu žrtvu, mene se okani.
Iskreno ju je zanimalo šta je to našao u njoj da je toliko smara. Ipak je naposletku dodala oprezno:
Zašto bi mi uopšte poklanjao nešto tako?

Boa je slušala i u trenutku kada je izgovorio to što je izgovorila ona je prasnula u kratkotrajan smeh. Nikada nije čula veću glupost. Tek kada je to izgovorio, bila je ubedjena da je zajebava. Jer, ako je ne zajebava, onda je patetičan, a to svakako ne može da podnese. Zato je napravila zgadjenu facu, dobacila mu pogled pun nepoverenja i rekla:
Ma važi, i ja sam teletabis u telu muškarca koji liči na ženu.
Rekavši to, osetila se nekako čudno, kao da čini nepravdu. Ipak, gurnula ga je i nastavila dalje.

Jedino što je Boa u tom trenutku osećala je bilo preneraženje. On njoj preti? Aa ako on misli da je? Pa on ne zna ništa o njoj. Nije svestan njene snage. Nije svestan njene istraajanosti. Nije svestan kroz šta je prošla. Odakle mu ideja da ovo sada priča? On njoj da preti? I još da kaže da nije pretnja. I on nju da upozorava na opasnost. Prevršio je svaku meru. Zašto li je samo čini tako besnom? Imalaa je unutrašnju harmoniju sve dok nije upoznala njega. To joj je posebno smetalo. Zato je glasno, skoro derući se, progovorila:
Ne znaš ništa o meni, dakle ostavi me više! Ne znaš ni koliko sam jaka ni na šta sam sposobna, niti kroz šta sam prošla, apsolutno ništa. Molim te da se ne mešaš u moj život.
Kadaa je to izgovorila, poželela je da krene dalje, ali je odjednom osetila nešto toplo na svom obrazu. Malo se namrštila, ne shvatajući šta je to. A onda je sa zaprepašćenjem shvaatila da je to ništa drugo do njena sopstvena suza. Kako je mogla da pusti suzu a da to ne primeti? Šta se odigrava u njoj? Osećala se kao da je pijana. Da li je to efekat voća? Uglavnom, shvativši da je pustila suzu ni ne primetivši to, prilično se uplašila i okrenula je ledja Mihawku, ne želeći da je ovaj vidi.

Boa se odmah sabrala. Trenutak slabosti je bio već u prošlosti. Udahnula je duboko, ponovo stegla pesnicu, pa je krv počela još jače da šiklja iz ruke, a ona je stisla usne na par sekundi, pa je onda ponovo uzdahnula i rekla mirnim glasom:
Nema ničeg čudnog u tim munjama. Ja sam ih proizvela zato što sam pojela plod. Jel sad sve jasno? Nema ničeg čudnog. Smirena sam, nadam se da sada mirne duše možeš da napustiš moje prisustvo?
Boa je izignorisala njegov poziv da sednu. Nije ni znala iz kog razloga pokušava da ga odbije toliko od sebe..

Boa se zamislila. Odjednom je osetila malaksalost, baš kao u Kafani i odmorištu na Shells town-u. Međutim, nije htela da Mihawk primeti tu slaabost. Zašto li ju je toliko zanimalo njegovo mišljenje? Taako zamišljena, jednostaavno je počela da priča o onome kako se oseća, ne mareći više za to što je Mihawk tu:
Bio je odvratan ukus. A onda ništa nisam osetila. Zatim sam zaspala i sanjala užasan košmaar o tome kako se moja posada davi i ja uskačem u more da im pomognem. U trenutku kaada sam skočila ja sam shvatila da me more više neće prihvatiti. Međutim, bilo je kasno. Smrt mi je bila zagarantovana. A onda sam se probudila. I dalje sam uplašena od tog sna. Želim da obilazim more širom sveta a ne smem da kročim u njega. Ne plašim se smrti, ali ne znam da li ću moći da uživam ikada više u njemu. Tako sam volela da provodim sate i sate u njemu...
Nostaalgija ju je uhvatila, kao i ponovno proživljavanje sna. I dalje je stajala, mada joj je malo falilo da sedne, da nije bila zamišljena možda bi to i učinila..

Boa se prenula. Dugo je ćutala. Razmišljala je o eventualnim mogućim tajnim motivima Mihawka. Svašta se moglo kriti iza te brižne maske. Ko zna da li ima neke skrivene namere. Ali, možda je i iskren.. Morala je to nekako da otkrije. Prišla mu je vrlo blizu, na pola koraka od njega, i zagledala mu se pravo u oči. Gledala ga je pola minuta direkt u njegove žute oči poput jestrebovih. Progovorila je vrlo staloženim i tihim glasom, i dalje ga gledajući:
Ti možda imaš oči poput jastrebovih, ali moje su poput crne rupe: upijaju sve što vide. A videle su mnogo toga. Ipak.. nešto slično tebi još nisu. Zato me i zbunjuješ, Mihawk.
Boa je posebno naglasila njegovo ime, a zatim nastaavila:
Obično znam šta da radim, sve mi je poznato. Ipak, ti si drugačiji. I zato ne mogu da se opustim kad sam u tvom prisustvu. Zašto to, Mihawk?
Sve vreme ga je gledala u oči i naglašavala skoro svaku reč, a posebno njegovo ime. Zvučala je nekako beznadežno, kao da zaista nema ideju šta bi mogla da učini. DoMinJun je bio sa strane, pomno prateći šta njegova gospodarica namerava da uradi..

Boa se trgla. Bili su suviše blizu jedan drugom. Brzo se prenula i odaljila se jedan korak unazad, na pristojnu razdaljinu, a izgledalo je kao da uzmiče, kao da postepeno i nesvesno beži od njega. Ipak, stala je posle jednog koraka, pomilovala zmiju koja se sve vreme vrzmala oko nje, pa je nakupila vazduha u plućima i lagano ga izbacila kroz usta. Učili su je da je to jedan od načina da se smiri, da zaobidje nesporazum. Zatvorila je oči, puštajući kiseonik da joj polako prolazi kroz moždane ćelije. Onda je lagano otvorila oči, pogldala Mihawka i rekla ozbiljnim glasom:
Zaboravi. Svakako nemam mišljenje o tebi, a i da ga imam, to ne menja ništa.
Ja imam svoju posadu i nemam apsolutno nikakve veze sa tobom.
Tu je zastala na sekund i trgla se. Setila se šešira koji je uspela vešto da zamaskira okačivši ga na pojas iza ledja, pa niko nije mogao da ga primeti ukoliko je ne gleda od pozadi. Setivši se šešira, prisetila se i poljubca koji joj je "ukrao" Mihawk prošli put kada su se videli. To ju je opet naljutilo pa je bez reči uzela šešir sa pojasa, pružila ruku ka njemu i rekla ledenim glasom:
Ovo je bilo jedino što ti dugujem. A ti meni izvinjenje. I tu smo kvit. Ti ideš sovjim putem, ja svojim, važi? Ja tebi vratila šešir, ti meni izvinjenje, i svako svome jatu nek leti. Hmm?
Podigla je jednu obrvu, očekujući odgovor.

Boa se namrštila. Bila je ubedjena da je njemu sasvim jasno zašto je ona ljuta. Zar mora da mu priča? Osetila je neku nelagodu. Ipak, brzo ju je to prošlo: ljutnja je ipak nadvladala. Sve vreme se mršteći, rekla je ljutitim glasom:
Znaš ti dobro na šta ja mislim. Ne znam kako postupaš sa drugim ljudima, ali ja nisam osoba kojoj možeš tek tako da ukradeš poljubac i da prodješ nekažnjeno. Ja držim do svog dostojanstva!
Iako je zvučala ljuto sve vreme, malo je pocrvenela, da li od besa, da li od nelagode, ne zna se. Zatim je dodala kao nešto što se podrazumeva:
Pa ti ni se nikako ne možeš pridružiti meni.

Kada je Mihawk rekao izvini, Boa je taman rešila da mu zatraži iskreno izvinjenje, a ne tako preko volje. Ipak, kada je počeo da se buni zbog njenog komentara, nije mogla a da se ne nasmeje: zvučao je kao malo dete koje se buni zbog nepravde zato što misli da je zapostavljeno. Osim toga, nije očekivala od njega da priča na taj način: sve u svemu, iskreno ju je nasmejao. To, na njenu žalost, nije umela da sakrije i glasno se nasmejala. Onda se, kako bi pokazala ozbiljnost, nakašljala i ponovo napravila ozbiljan izraz lica dok je govorila:
Da li ja treba da te podsećam na tvoj status, a? Marinac koji se pridružuje piratskoj posadi, malo paradoksalno, jel ti se ne čini?
Podigla je obrvu upitno.