Shikai Park

(Naisao je na okolno mesto poznato kao Shikai park gdje nije bilo toliko ljudi on i Sarbon su malo istrazivali ostrvo jer je bila veoma lepa prilika za nocnu setnju van centralnih mesta gdje bi mogli da ih Marinci uhvate a onda Mikoto rece .)

(Potom Mikoto izvadi kutiju sa cigaretama pa pripali jednu Meseceva svetlost je obasjavala malo mesto na kom su se nalazili tako da se lepo videlo .)

Beše tu neko mesto gde nije mnogo ljudi zalazilo, mirno mesto. Slično omanjem trgu, neka ulica beše tu, trotoari dovoljno veliki da se ljudi tu šetaju kada im želja za tako nešto dođe. Par lampi za svetlo se takođe nalazilo tu kao i par metalnih ograda gde se ljudi naslanjaju, i nekoliko klupa za sedenje kada se ljudi umore da se okrepe i da uživaju. Sarbon i Mikoto su šetali tu, jedna za drugom noge su se kretale lagano, sve je izgledalo nekako tiho za njih dvojicu. Osvrtao se oko sebe, posmatrao je ovo mesto a na potpuno drugu stvar je mislio, ako je to uopšte stvar, a beše živa.
Otkako sam upoznao Bou, piratski život mi se totalno izmenio. Tačno je da sam nekada bio samostalan pirat kloneći se nevolja, uvek sve samostalno raditi, biti sam sve vreme i tako to. Imao sam osećaj kao da nešto fali, ali onaj trenutak kada sam Bou upoznao, sve se promenilo. I na dobro i na loše. - govorio je to prisećajući se onih spojenih oblaka koji su oformili munju koja je doprla do jezgra, jezgro to loše primi te reaguje sa burnim talasima koji su udarali samo u rangu čiste unutrašnjosti, zatim je nastavio dalje sa razgovorom - Nisam, klonio sam se nevolja kao što rekoh, bio sam duh i pritajen, kao vuk samotnjak, Boa je sve to promenila. - zatim je nakratko zatvorio svoje oči pritiskajući negativnost kojoj nije davao rupe.
Na njegove reči je pažljivo obratio pažnju, zaključio je o samom mišljenju suprotne strane te reče.
Još samo da upoznam nekog dobrog a da nije udaren u glavu, a loših imaš koliko hoćeš.

(Dok su pricali vetar je duvao i raznosio ljubicasto ruze latice svuda okolo .)

(A onda se okrenu te zauze malo ozbiljniji stav uvek kada bi pricao o marincima bio bi ozbiljan.)

(Mikoto je malo uhvatila nostalgija za svojom porodicom i uvek ga je kopkalo to gdje je njegov otac.)

(A onda izvadi svoj upaljac pa ga stisnu u ruku bese to jedina uspomena na njegov kraj .)

Vetar odjednom dunu terajući da im se kosa vijori, a onda odgovori.

Naravno da jeste, neverovatna osoba.

Misleći na nju zapitao se u sebi gde je sada, jeste da je šetala i bila sama, ali to pitanje mu nekako izniklo u mislima. A onda pređe tema o Marincima.

Marinci, ima ih i dobrih i loših. Šteta je samo to što ima više loših da čine takve zločine, a to nervira i ljuti. - namršti se.

Zamislio se nakon njegovog pitanja, čuvao je sebe, nije ga hteo opterećavati time te je samo rekao skoriju prošlost, sve do ovog trenutka.

Živim sam i hvala ti na lepim rečima.

(Mikotu je bila veoma zanimljiva prica o Sarbonu ali ipak nije htio da ga zamara prosloscu bilo mu je sasvim jasnk kroz sta je sve prosao i sta je sve radio da bi dosao tu gdje sad .)

(A onda malo zastade.)

(Ponovo mu bese zao jer ipak sada je to sve deo njegove proslosti nista ne moze da vrati niti da se ponovo vrati tome jer zna da je i sam tamo od sada nista vise do obican pdognanik iz sela koji juri ludo san o tome da krstari morima i usavrsi svoju snagu .)

Mali pogled ka zemlji načini, tu beše jedan metalni naslon za koji se uhvatio i posmatrao bi ovo mesto pa malo u Mikota dok ga je slušao o čemu je pričao. Okrenuo se zatim te se malo nasloni na taj isti naslon dok je prekrstio svoje ruke, a zatim je nastavio sa pričom.
Da sam te sreće...  - zastade na sekund, te nastavi - ... da zaradim velike pare, kupio bih brod i plovio bih svetom. Skoro kao pirat, ali da ne budem pirat. Otvorio bih radnje gde će ljudi kupovati sve stvari koje bi im trebale za dobar život. Bio bih vlasnik tih radnji, plovio bih brodom po morima da obiđem ceo svet, sa životnim saputnikom koji bi me pratio u tim avanturama. Ali život to nije želeo, ovako je ispalo, sada postoji samo mali fragmenti toga koje mogu ostvariti kao pirat, a što se tiče života, postoji dodatni fragment, za koji se nadam da ću sastaviti sa ostalim.
Govorio je sve to, sa glavom podignutom a očima izgubljenim po nebeskom svodu gde ptice lete i oblaci se kreću. Usled svog tog posmatranja, pogled mu postao dubok, u glavi je zamislio jedan oblak, lep oblak, ubrzo je glavu spustio i vratio je nazad na Mikotoa.

(Okrenu se i odprilike pogleda u severnu stranu te pokaza rukom .)

Tamo se negdje nalazi taj mali raj , mali izgubljeni raj u koji ce me vratiti samo mrtvog ili nikakvog !

(A onda stisnu pesnicu te udari u kamen , mlaz krvi se spusti niz Mikotovu ruku .)

Malo se zagubio, možda malo više i previše se osvrtao na sebe. Malo se osećao loše dok je pričao o svom snu dok je Mikoto pričao o svom zavičaju sa strogim režimom gde su nevini stradali jer su marinci bili okrutni, sve za sebe želeli. Oblaci nadodjoše, gledao je u zemlju pa u Mikotoa dok je pričao svoju priču od koje mu nije bilo svejedno.
Žao mi je što si tako nešto iskusio, mora da je za vas bilo izuzetno teško.
A onda stisnu pesnicu te lupi u jedan kamen i otvori se rana a krv sa njegove ruke poče da teče.
Sam njegov čin ga iznenadi do jedne mere, do druge je shvatao zašto to učini, mora da ga je mnogo bolelo kada se setio svega što se kod njega izdešavalo.

(Uzima mali zavoj te obveza ruku a onda stisnu zavoj oko sake .)

Zaista bi bilo bolje da prestanem da vice opazice nas neko .)

Slušajući sve ono što je Mikoto govorio, Sarbon nije izdržao a da se ne zamisli kroz šta je i on takođe prošao. Sve one bure i oluje neprijatne za gledanje a pogotovo kada te dohvate su ga činile nervoznim i oborenoga pogleda i sa zatvorenim očima. Nakon nekih pet do deset sekundi, otvorio ih je slušajući i dalje Mikotoa pa najzad reče.

Život je surov, nikad ne znaš gde i kako bije. Ali te zato shvatam, najgore je kada na dobre ljude udari nevolja. Zašto je to tako to ni ja ne znam, to je ono što najviše boli, to je ono što te najviše ljuti.

Stegnuvši svoju pesnicu gledajući u zemlju pa onda u njegove oči misleći na sve one bure i oluje koje je prošao, dok je Mikoto uzimao zavoj da ga zaveže na mesto gde je krv krenula od udarca koji je načinio, malo ga to iznenadi ali ga je razumeo zašto to učini.

(Ko bi rekao da cu se ovoliko raspricati o ovome zapravo vise me nije tolika sramota niti imam nekakav teret pred drugima kad me pitaju a odakle si ti i zasto si ovde dosao .)

(Pripali cigaretu.)

Nervoza i ljutnja da te pojede od svega toga. - zastade na tren, zatvori oči i otvori ih, te nastavi.
Ali na kraju će im se sve to vratiti, šta su oteli i prisvojili izgubiće, ako su ubijali biće ubijeni. Iako je ne vidimo, iako se žalimo, iako je loše, pravda će ih sve pokositi. Ali kada? To se ne zna, jednostavno moramo izdržati i boriti se. Ali iz te tesne kože, pobeći se ne može.

Zatim napravi jedan pogled u stranu pa ga spusti dole stiskajući šipku na naslonu pitajući se isto pitanje koje je Mikoto postavljao. Takve otimačine je mrzeo, možda to beše jedan od razloga zašto je sve radio sam. Razmišljajući o svim tim situacijama u kojima je ljudima otiman novac pogled mu posta natmuren i ljutit, ali odgovori mu.

Nema na čemu, uvek ću te saslušati.

(Pazljivo saslusa sta mu je njegov prijatelj rekao a onda malo promisli zamisli se gledajuci u upaljac te ga lagano protrlja o rukav svoje jakne te ga ubaci u dzep od kosulje a onda rece .)

(Kako bih sada zapalio ma celu kutiju cigareta da mogu sreca pa mi je ostalo jos malo moram da ss stedim inace bih sada jedan dim izvukao kroz nos onako lagano sa merakom .)

Naravno da kapiram, nekako sva ta nervoza i ljutina moraju biti kanalisani i izbačeni napolje, mada svako radi na svoj način, kao na primer ti kroz cigarete.

Posmatrajući sebe kao osobu on je bio dosta drugačiji od njega, sve što je imao, svako dešavanje, svaka sreća, svaka prijatnost koju je doživeo kao i u skorije vreme, svaka neprijatnost koju je iskusio i u prošlosti i u skorije vreme on je trpeo, čuvao u svojoj riznici. U dubini svoje duše je sve držao, nije im davao prostora da izađu, pogotovo neprijatnosti. Radovao se u sebi, tugovao je u sebi, svaku muku koju je nosio zadržavao je u sebi a sada nije dozvolio da iko to vidi. Zatim nastavi sa odgovorom.

Nikad, šta više odbojne su mi cigarete. Iako kanališemo i oslobađamo nervozu cigarama, to pušenje ipak nije zdravo.

(Malo se cinicno nasmeja sam sebi kao da se sam sebi narugao zbog neceg ali smeh je mogao biti opaze .)

(Nije znao koliko je sati ali mu se jos stajalo na ovom mestu nadao se da se Boa nece ljutiti na njih toliko jer kasne .)

Na njegove reči koje je veoma pažljivo slušao je odgovorio.

Ne znači da je nemoguće ostaviti ih, treba ti samo dobra i snažna volja.

Zatim svoj pogled obori i zatvorio je svoje oči da bi ih nakon par sekundi opet otvorio i dodao na njegove reči.

Naravno da je to najteže, niko ne brine toliko kao roditelji. Potpuno se slažem sa tobom, niko ne može birati kada će se i gde roditi. A što se tiče sudbine, svako je kroji svojim postupcima. Sudbina se određuje po delima. Mi moramo njome upravljati, biti njeni gospodari.

Primetivši taj njegov osmeh koji je najverovatnije bio upućen sebi a ne njemu odgovorio je.

Samo što to ne ide tako lako.

Odgovorivši, ovim kamenom je gađao obe ptice shvatajući njegove reči. Malo se zamislio u svojoj glavi, počeša se i zastade. A i bio je zabrinut što su bili razdvojeni od Boe, o njoj je dosta razmišljao te reče Mikotou.

Sve je to hijerarhija, svako svakome odgovara, još da se zna ko je kome glavni.

A zatim se malo udubi u takve misli da mu se još više negativnost potisne, ali je ipak i dalje obitavala.

(Malo se protegnu a onda pruzi ruku Sarbonu te mu rece.)

(Vetar je poceo da duva i donosi malo tmurnije oblake .)

Naravno da možemo ostvariti ako se budemo držali zajedno i ako verujemo u sebe, moramo kao jedna porodica biti kako bi bili i složni i uigrano kako veliš.

U tom trenutku se zamisli malo, mislio je na Bou i o tome da se nađu, ali se osećao da i dalje ta negativnost ne popušta. Želeo je da se opet budu zajedno, kao u priči o sedam pruteva, tada su jači kada su zajedno, ali ipak negativnost ga je držala na tom mestu bez obzira što je želeo da su zajedno. Malo glavu je protegao kao i vrat te pruži svoju ruku rukovajući se sa Mikotom koji mu se zahvaljivao na razgovoru. Na sve te reči Sarbon reče.

Nema na čemu, kao što sam već rekao, uvek ću te saslušati.

Osmehnuvši se uprkos negativnosti. Odjednom vetar sa mora dunu, tmurni oblaci nadviše se, dvostrano.

Još malo da ostanemo.

(Cini mi se da je Sarbon mnogo toga prosso i da je kapacitet za razvijanje nekih skrivenih moci stvarno bi voleo da se sparingujem sa njim .)

Nećemo znati kakav je naš kapacitet moći, zato se i razvijamo, kako bismo ga otkrili i postali stvarno snažni, ali ne samo fizički, nego i duhovno, ta ravnoteža mora postojati.

Malo se zamisli, po ko zna koji put, gledao u sebe i ništa drugo sem negativnosti i otuđenosti ne vide, ali ju je ignorisao, već je prestao brojati koliko puta to načini u ovim trenucima tog napada na duhovnom nivou. Zato je i govorio ove reči, želeo je stvarati ravnotežu, da bude jako i iznutra i spolja a nadao se da će napornim radom to i uspeti.

Naravno da hoćemo, i ja želim isto to, da se oprobamo u borbi. A šta mislim o tebi? Do sada sam mislio da si dobra osoba - zastade na dve sekunde, pa nastavi - sada vidim da se nisam prevario u tome. Tokom mog putovanja sam primećivao ljude koji su bili površno dobri a potom su izdali svoju braću, prijatelje. Dobro je znati da sam upoznao jednog od iskreno dobrih ljudi kao što ste ti i Boa.

A zatim načini jedan osmeh uprkos tim osećanjima koja su ga iznutra nervirali.

(A onda malo zevnu te se protegnu koliko je bio dug te malo protegnu i ruke.)

To je opšte poznato oko tog voća da daje određene moći ljudima koji ga pojedu. Znam i za tu slabost gde se gubi sposobnost plivanja. Ali se slažem sa tobom da nije sve u toj moći, treba razmišljati kako treba pametno koristiti takvu moć.

Dok je Mikoto zevao i protezao udove, Sarbon je malo svoju glavu i vrat protegao te pogleda sa strane na kratko pa zatim odgovori.

Ko zna šta bi se desilo, bitno je da smo je prešli laksativom. Nadam se da su Jellal i Makishima takođe uspeli.

(A onda skrsti ruke .)

(Uvek je imao sumnje prema ljudima ali ipak nije mogao tek tako nekog osuditi.)

I suviše nam zapadaju za oko. - odgovori pomalo zamišljeno, a zatim nastavi - Jesam zapamtio sam mu ime Skelter Helter, ako se uopšte tako i zove.

A zatim se udubi u misli pokušavajući ostvariti vezu između pojedinih tačaka stvarajući mrežu kojom bi izvršio povezivanje kako bi ustanovio tok događaja i izanalizirao trenutne informacije kako bi zaključio nove za koje je pretpostavljao da su tačne.

Da razmislimo malo, nakon što je Alvida prevarena Mihawk se pojavio. Kako je prošao pored nje, to ne znamo, jedino ako uključimo laksativ koji smo iskoristili. Onda se odmah zalepio za naš brod i stavio bodež na Bou i zatim je oteo, a nedugo zatim, kao slučajno u pravom tajmingu pojavljuje se taj debelo sumnjivi Skelter Helter koji se odma predaje i tvrdi da nema oružje, kao da smo mu nešto uradili a znamo da nismo. Najverovatnije je pretpostavljao da smo pirati zbog toga, ništa nije uradio, samo je pričao sa nama koliko toliko, mada sada verujem da zna da smo pirati. Što se tiče Mihawka, ne znam zašto ali sumnjam da je Marinac, mada ne mogu 100% to da tvrdim. Verovatnoća se popela na 75%, ali ono što ne shvatam je zašto na nas nije krenuo nego je samo Bou oteo. Verovatno mu se ona sviđa ili je čak voli, znam da si video kada ju je grlio kada smo trebali pokupiti Bou, ona jednostavno ne gaji ka njemu ista osećanja, imam osećaj da je zbunjena, mešaju joj se osećanja. Jer da je obrnuto, onda bodež i kidnapovanje nisu trebali da se dese, a desilo se upravo to i još nije hodala po dasci koju je namestio za nju, nego je odskočila, nije ga poslušala u tome. I da dodam, nešto mu je rekla tik pre nego što je krenula na čamac, ne znam šta ali ta slika mi se urezala u glavi, i imam osećaj da ćemo se opet videti. Trebalo bi da naučim da čitam sa usana, koristilo bi dosta. Jedino ako je sve bila pozornica i savršeno odglumljeno, što čisto sumnjam za Bou jer po njenim delima je veoma dobra osoba, to obojica znamo i jasno vidimo. Što se tiče - zastade na sekund kako bi naglasio tišinu kao sumnjivost - Skelter Heltera, ako uspemo da utvrdimo da je Mihawk Marinac onda je Skelter isto Marinac jer putuje sa njim, pirat ne može biti sigurno, ili je iz Vlade. Neka njegova dela su se odma da kažem aktivirala kada je došao do nas. U čamcu je pitao za nas, želeo nas je upoznati, možda želi da nas lovi, možda čovek sakuplja informacije o nama kako bi nas lako uhvatio ako pretpostavimo da je Marinac ili iz vlade, a kao što sam već rekao, tajming je bio odličan kada se vaš pojavio u pravom trenutku, tj u trenutku kada je Mihawkov brod zaplovio. I još jedna stvar, znam, ali jednostavno znam da se nešto na tom brodu desilo, nešto što me uznemirava. Ja jesam do sad bio samostalni pirat, ali sam takođe sve umno beležio, ko se kako ponaša, osećaj za marince je razvijen, pokušaj nekog skrivanja koji se izražava rečima i delima je donekle izražen, tako da je sve to upotrebljeno da izanaliziram ovo.

Zatim je dodao nakon Mikotovih reči nakon što je analizirao prošlost, malo je svoje negativnosti koja ga je držala i dalje iskoristio za to.

Naravno da se moramo držati zajedno, ali i pored toga, na osnovu ovog analiziranja Mihawk će juriti Bou, a Skelter nas, tako da neće biti lako, a možda nas i prati sve vreme.