Shikai Park

Osetio je dok je držao za ruke da se malo od njega odgurnula dok ga ja uhvatila za njegove ruke te je brzo odskočila i preskočila ga, našla se ispred njega držeći ga i dalje za ruke. Njemu to beše veoma prijatno, videlo se po njegovom osmehu dok je ona izgledala veselo što mu bi drago te reče.

Naravno, naša Boa. - zatim reče - Zanimljivu informaciju, kakvu?

Osmeh sa lica nije skidao, samo je nastavio da je gleda u njene lepe oči u koje se zadubio i slušao šta ima reći.

(Hmm cini mi se da je nesto ozbilino nadam se da nije mnogo sam umoran ako je neka frka bice teze da se susretnem sa nekim ovakav morao bi prvo da se naspavam , Boa izgleda odmorno ili mi se to samo cini .)

(Cini mi se da vece jos malo prolazi taman da me Sunce malo razbudi zapravo jedva cekam da zaplovim malo veslanje zna lepo i veoma prijatno da razbudi , Mikoto se malo saljivo nasmeja gledajuci u Sarbona i Bou.)

Mikoto beše pomalo pospan, videlo se to na njegovom licu i jasno beše da mu je koristio san. Malo se Boa namrštila zbog toga jer nedovoljno sna i umor im sada nisu potrebni, bitno je da svi budu odmorni i spremni za dalji plan. Zatim je Boa prekrstila ruke i nakon desetak sekundi počela je sa pričom o marincu koji je otpušten i počeo da se sveti svima zbog svog neuspeha, taj je neki lud 100%. Sarbon se malo zamisli u tome, kakva je to budala kada ubija svakoga ko se usidri, znao je da mora nekako biti zaustavljen kao i da postoji mogućnosti da i na njih naleti. Za to je morao biti spreman, a umoran nije bio, možda malo gladan ali se odlično držao, imao je kod sebe dosta rezerve snage koju je gomilao nakon njegovog treninga kao samostalni pirat gde se naučio i trpljenju i jačanju svoje snage i izdržljivosti koju je sada itekako posedovao. Zatim reče Boi koja je izgledala malo zabrinuto po njenim rečima.

Pun sam snage, tako da nisam umoran, samo sam malo gladan, to je sve.

Rekao joj dok ju je gledao u oči, iskreno, onako kako je i osećao.

(Brze bolje uhvati se za dzep te pripali cigaretu a onda pridje Sarbonu i Boi .)

Videlo se da je mnogo brinula iako je zvučala tako strogo. Iako je bilo drago Sarbonu što je tako brižna ipak ta njegova glad nije bila toliko značajna, ništa što nije mogao izdržati. A tako se i osećao, punim snage ali i pored toga Boa ih je obojicu uhvatila za ruku na šta se Sarbon malo iznenadi te krene za njom. Upravljavši svojom rukom koju je Boa držala Sarbon ju je opustio i savio je svoje prste tako da je i on njenu ruku držao, čvrsto a nežno.

Dogovoreno. - reče sa blagim osmehom i sa jednom dozom ozbiljnosti

(Zbog uticaja marinaca na njega uvek bi samo zapalio cigaretu i pogledao prema istoku setio bi se svega sta je prezivao tamo mrzeo ih je iz dna duse sama pomisao da je ostao bez svog rodnog kraja ga i dan danas gusi u podsvesti , pogotovo ono da je njegov otac ziv i zdrav tamo negdje u marinskim trupama nije vise mario ni za hranu ni za pice skoro da je htio reci da se sam suprostavi tom degeneriku ali ipak zacuta i bez jedne jedine reci klimnu potvrdno glavom da se slaze sa Boinom odlukom oko hrane i odmora jer nije imao nekog izbora da se suprostavi .)

(Mihawk je setao i polako zavrsavao svoju kasu koju
je kupio na pijaci. Kada je zavrsio sa jelom, spakovao je
ciniju u vrecu koju je imao kod sebe te ju je prebacio
preko ramena i zatim se osvrnuo oko sebe da vidi gde se
nalazi. Nije znao gde je, izgubio se u mislima dok je pesacio.
Nasao se u nekom lepom parku koje je bilo puno prelepog
roze drveca. Zastao je i pogledao u najvece drvo koje je
mogao da vidi i odmah se setio Boe.)



"Heh, bilo bi lepo da dodjemo jednom ovde. Lepo je i mirno.
Nije neki romanticarski tip, ali ko zna, mozda uspem da omeksam
njeno srce..." -Mumlao je i zagledan stajao ispred drveta.

(Zatim je ugledao kantu za smece, pa je iz vrece izvadio onu
ciniju i stavio ju je pored kante. Nadao se da ce neki pas da naidje
kako bi mogao da pojede ono malo kase sto mu je ostalo.
Zadrzao se u parku na neko vreme a onda se uputio u unutrasnji deo
grada. Hteo je da poseti mesta koja nije video do sada...)