Shikai Park

(Vidi ti Sarbona kako se raspricao ali ipak sve sto je rekao zapravo je tacno imam osecaj da nam je taj lik non stop za petama i da nas prati kao da zna gdje se mi krecemo zato mi je jos vise sumnjiv a da stvar bude jos gora kada nam je dosao na brod bio je mrtav hladan kao da nas zna kao da je tako dolazio hiljade i hiljade puta toi je najjvise sumnjvo ali mozda mi se samo to malo cini ali ipak nisam siguran.)

(A onda se malo zamisli te rece .)

Isuviše opušten, mogao je u glumce da ide kako je odigrao to. Kako ćemo ga srediti, to ne znam, ali taj tvoj plan treba biti dosta razrađen, to nije dovoljno, moramo biti oprezni i pametni kako bi svoje karte dobro odigrali da bi Skelter pao. A ako je lagao oko svog imena, za šta sam siguran da je tako onda ko zna šta bi još mogao lagati, tako da je i rizično uzeti takav plan ali je i pametan jer ipak moramo upoznati naše neprijatelje. Ne kaže se džabe 'Čuvaj prijatelje blizu a neprijatelje još bliže'.

A onda kreće razmišljati o buri i oblacima koju je sa prisustvom neprijatne negativnosti analizirao kako bi joj doakao.

(A onda se nasmesi te malo potapsa Sarbona po ramenu te krenu prema klupi a onda sede.)

Uopšte nije šala, kao što si već rekao, a i ja, treba ovo pametno odigrati i koristiti mozak. Nešto nam treba, neka strategija.

Osećao je bodlje koje su ga nervirale, skretao pogled, vraćao ga, razmišljao je, ćutao i malo se češao po glavi kao da traži nešto. Zatim je Mikoto krenuo ka klupi jednoj u blizini a Sarbon je išao za njim, međutim on nije seo, samo Mikoto to učini.

Treba izdržati još malo.

Zatim se naslonio na šipke od naslone uz pomoću ruke gledajući okolo.

(Malo se uzbudi jer ipak glava mu je bila puna mislis oko necega sto ga je kopkalo duze vreme .)

Do kraja ćemo se i držati, kao jedna porodica, i da budemo na oprezu i to velikom sve vreme kako veliš.

Malo se izgubi u svojim mislima, mislio je na skorašnju prošlost i predosećaje, sve ga je to uznemiravalo i nerviralo, tražio je značenje kao i same ciljeve u svemu ovome, a verovatno su i jasni. Počešao se po glavi dok je gledao iznutra stvarajući fokuse dok su ga nervoza i negativnost ometali u svemu tome.

Mogli bismo joj reći a i nije samo to. Ko zna da li je nešto načinjeno kako bismo naseli i kako bismo bili uhvaćeni u klopku, moramo misliti na široko.

A zatim se nasloni na te metalne naslone, a oči svoje je zatvorio na kratko, potom ih je otvorio.

(A onda se malo nakaslja .)

Svašta se događa, ko zna kakve sve zamke su postavljene piratima samo kako bi ih uhvatili i pogubili, ne smemo to dozvoliti.

A zatim se odvoji od onog naslona i priđe onoj klupi gde je Mikoto skoro sve vreme sedeo te i on odluči da se spusti na nju sedeći i naslonio se na naslon od klupe. Trudio se da ne misli na duhovne probleme koje su ga nervirale i terale da bude sam, što mu je i trebalo ali je išao ovaj put protiv toga, beše teško ali nekako je izgurao, međutim svu tu nervozu i negativnost je osećao.

Trebalo bi, moramo biti zdravi i trebaće nam dosta snage kako bi im doakali i kako bi im se planovi izjalovili.

Video je u daljini par blokova, nekoliko svetiljka, i po neke šare. Morao je da ih broji, da sve iznutra potisne, u sebi je to radio.

(A onda se narogusi poput nekakvog demona krv mu se uzarila a pesnice stisle iz desne ruke je i dalje kaptala sveza krv iz bandza koje su mu bile zakacene na ruke zbog povrede.)

(Noc je postajala hladnija vetrovi su su duvali raznosili su svuda ruzicaste latice svuda okolo ljudi su odlazili u kuce vec je bilo vreme spavanja oblaci su bili svuda po nebu slutilo je na kisu ali pak se nesto prelamalo ali ipak se cinilo i da nece jer je postajalo hladnije vise je slutilo na sneg nago na bilo sta drugo.)

Nadam se da ćeš naći svog oca i da ćete opet biti zajedno.

A zatim ga vidi besnog, ljutog, donekle ga je i shvatao, ko zna šta je sve prošao. Ne može se reći da je svet dobar, ljudi su patili i mora doći do jedne tačke kada se pojedinac toliko razbesni i naljuti da jednostavno mu dođe da uradi svašta. Ali u tome mora biti pažljiv kao i pametan.

Ljudi biraju šta će i kako raditi, ne mogu marinci to određivati i koristiti kako bi sva njihova dela bila opravdana, svi će doći na sud i da odgovaraju šta su uradili, to je sigurno. Ne znamo, negde se i nekako sve to pokrenulo u prošlosti, jednostavno marinci žele ostvariti svoje ciljeve bez obzira koga će povrediti i kako će uraditi.

Mrkli mrak beše, vetar odjednom dunu a Sarbon je reagovao kao da i ne dunu ali je osećao kako mu se kosa vijori od siline vetra.

(A onda izvadi paklicu te zapali cigaretu ispustajuci veliku kolicinj dima kroz usta gledajuci u Mesec.)

(Malo se nasmesi ali taj osmeh nestade sa njegovog lica.)

Obraćao je pažnju na njegove reči, pogotovo deo gde je nastupila surovost u istima što ga nateralo da malo razmisli dokle će neko otići samo kako bi imao svoju osvetu. I dalje taj pogled pun misterioznosti, dubine, nervoze je bio prisutan, malo se zamislio u glavi dok je Mikoto pripalio cigaru i pogledao u svetao Mesec dok je ispuštao dim iz svojih usta. Sarbon se malo odmače od njega, uopšte nije voleo cigare i te dimove ali to je druga stvar, a zatim odgovori Mikotou.

I on je isto bio slab, da bi bili jači moramo prvo biti slabi, isto važi i za brod. Možda nam sada deluje da pored onog čamca nemamo mnogo ne znači da će i u budućnosti biti tako. Sve se menja, ojačaćemo mi i moraćemo da se trudimo. A što se njega tiče, nerviraju me gromovi. Zasijaće sunce.

(Pitam se hocel nas Boa naci ovde ili nas mozda trazi malo sam zabrinut za nju sad mi bas na um pade kad je rekla da ce se kratko prosetati ali nema veze moracu da je sacekam pa makar cekao jos ovoliko .)

Neće biti lako to je sigurno. Mada ni to nije pametno što si rekao, jer ipak u pravu si, odmah bi te zatvorili kao što si rekao.

Počeo je razmišljati o Boi, pitao se još uvek gde je iako je šetala i da li je sve u redu. Zbog toga se dodatno zabrinuo, a još se sve to dodalo na svu onu nervozu i negativnost koju je osećao, a teranje sebe nije pomagalo što znači da je morao biti sam da to sve prođe, moraće se još dosta dugo istrpeti pre nego što nađe mir, neophodan da suzbije negativnosti. Samo je ustao sa klupe i protegao vrat i glavu dok je gledao u daljini te se opet nasloni na one metalne naslone gde je bio do malo pre.

Ne znam, možda će nas naći. Ne smemo zaboraviti da imamo oči u blizini.

(Pitam de mozda su nas bas ovde namamili dok smo bili na otvorenom moru pitam se zasto su nas i tad presretli imali su vecu prednost nego mi bukvalno su se vratili po nas da bi pricali sa Bom .)

(Pitam se kako su nas i uocili tada kao da su na neki nacin predvidjeli to ali eto razjasnicemo sve kad vratimo film .)

Predvideli ono to ili ne, nema sumnje da su nas pratili. Što se tiče špijuna ne znam kako je on povezan sa Mihawkom. A ako je Mihawk marinac kako tvrdim onda bi on ovde imao prednost zbog drugih marinaca, možda nas sada svi prate.

Zatim se baci u dublje razmišljanje sećajući se svih delova i osećaja koje je imao tokom plovidbe morem punih stena. Iako ima i dalje nedovoljno informacija kako bi se došlo do novih, barem su neke nove iznikle, one koje je do malo pre izgovarao. Možda će morati da analizira svake pokrete, dela kao i svako njihovo prisustvo u blizini njih.

Sećam se, najsumnjivije mi je savršen tajming kada se Skelter popeo na brod čim je Mihawk otišao svojim brodom, a da ne pričam o njegovom delovanju na našem čamcu. Iako sam bio izgubljen i iznerviran zbog onoga što se desilo Boi takođe sam i pokušao analizirati tog tipa. A uočili su nas jer im je takav cilj, jednostavno su nas pratili, ne postoji slučajnost.

Zatim se opet približi klupi i zaseo je na nju.

(U tom trenutku pomislio je na Rodgera bivseg kralja pirata.)

(Ugasi cigaretu a onda stade nogom nekoliko puta na nju kako ne bi zapalio nesto .)

Unervozi se jače nego malo pre, kao da je nešto pokrenulo to, ko zna, a možda je i znao. Lupkao je prstima o klupu brojeći udarce, zamislio jače pogotovo sa nervozom koju je donekle krio a i nije ga zanimalo da li je izražena kod njega jasno ili ne, mada se i trudio da je prikrije ali se nije baš mnogo trudio za to.

Brižan, da.

Govorio je dvostrukim značenjem, na oba je mislio. A zatim je svoje prste povlačio po klupi kao da je pisao nešto nevidljivo, a u svojoj glavi je tačno video šta, sve skriveno i misteriozno, pazio je po tom pitanju, a da li će se otkriti, ne zna se, možda da a možda i ne.

Nešto čudno, ne znam da li misliš isto što i ja?

(A onda mu prodje kroz glavu sta ako naprave neki problem i trajno budu zapisani u knjigama Marinaca.)

(Malo mucki uzdahnu gladajuci u Sarbona.)

Nije mi poznat Hideki, a što se tiče Mihawka, na to sam i mislio kao da mu nismo mi u planu nego samo Boa, imao sam osećaj da je tako čim nas je ignorisao a pažnju je usmerio samo na nju.

Nešto mu se oko toga nije činilo dobro, nešto što mu nije bilo svejedno a osećao je to, skoro čisto i sada dosta često. Sumnjao je ali još uvek nije hteo dati zaključak, možda je prerano za to, morao je svih 52 delova znati.

I ne samo tihi, nego i veoma oprezni, biti u visokom gardu iako nam sve izgleda mirno i lepo. Moramo očekivati neočekivano i da pokušavamo predvideti nepredvidljivo.

Dok je to govorio osvrtao se malo levo, malo desno.

Nema veze, vreme će otkriti sve što trebamo znati kao i zaključci i analiziranja.

(A onda iz mraka naidje jedna osoba koja upita Mikoto gdje se nalazi obliznje pijaca te je Mikoto uputi .)

Ničim posebno - odgovori sa dozom misterioznosti - živeo sam i bavio se kao svi normalni ljudi, iliti da kažem preživljavao iz dana u dan.

Pošto beše mrak u okolini gde je bilo dosta mračno se iz senke neka osoba pojavila i zapitala je Mikotoa gde se neka obližnja pijaca nalazi, i on ju je usmerio tamo gde se nalazi i nastavila je svojim putem koji ju je vodio do te pijace. Mali izdah načini i počeša se po glavi te reče.

Ne znam, ali ne bih rekao, možda će uskoro zatvoriti.

Dok je svet bio u mraku mesec i zvezde su svojom hladnom svetlošću obasjavali taj tamom prekriveni deo.

Dok je i dalje stajao ispred te klupe na kojoj je Mikoto sedeo, neki koraci u daljini su se čuli međutim Sarbon ih je ignorisao, valjda su se ljudi šetali i nije hteo da za svaku sitnicu brine te je samo posmatrao napred zamišljen u svojoj negativnosti koja ga je nervirala. U svemu tome i u tim duhovnim talasima pažnja mu popusti te za okolinu nije mario, osećao se nervozno i negativno i dalje dok ju je iz dubine posmatrao. Odjednom svetlost u očima je bledela dok je ne obuze potpuna tama, osećao je nečije ruke na njegovim očima, tople, mekane i nežne ruke koje su mu bile jednostavno prijatne. Talas toplote i nežnosti se osili i produži do samog jezgra te je svojom silinom uzastopno udarao u svu tu nervozu i negativnosti uništavajući je i ostavljajući svoje delove, toplote, lepote i nežnosti kao i pozitivne nervoze koja ga prekri i koje su se izrazile na njegovom licu koje poprimi crvenu boju, jednom rečju pocrveneo je. U tom trenutku svaka analiza kao i razmišljanje biva prekinuto, nije razmišljao nego se jednostavno prepustio u ovakvim momentima te je podigao svoje ruke i stavio ih je na te ruke koje su oči prekrile, bile su tako mekane i nežne što je već i osetio. Blesavi nekontrolisani osmeh sa navirao da je jednostavno postavio kratko pitanje držeći te ruke čvrsto i nežno.

Ko je to iza mene?

(Mikoto se malo uspavao nije obracao paznju vise samo bi lezao na klupi polu zatvorenih ociju a onda cu Sarbonov glas te se malo razdrva trljajuci oci i zevajuci gledao je u kednu tscku a onda ustade te se protegnu koliko je dug .)

(Nastavi malo po malo zevati noc je prolazila skoro da se Sunce naziralo ali ipak ne toliko jako da bi moglo razbuditi Mikota .)