Kafana sa odmorištem

Držeći se za ruke su šetali po ostrvu dok nisu naišli na jednu kafanu sa odmorištem. Videći da su cene okačene jasno je pisalo koliko šta košta i nije bilo mnogo skupo tako da su tu zastali a zatim im je pustila ruke. Osećao je u tom trenutku da bi bilo dobro biti tako još malo jer mu beše prijatno ali je takve misli malo preskakao osvrnuvši se oko sebe i gledajući Mikota pa Bou i na kraju tu kafanu. Činilo mu se kao dobra ideja da zasednu malo i da odmore kao i da pojedu nešto kako bi povratili snagu. Barem Mikoto koji je spavao, Boa je svojim rečima rekla da bi joj koristilo par piva a Sarbon koji nije bio uopšte umoran nego samo malo gladan je već smislio da nešto malo čalabrcne i da popije po koje pivo kao i Boa, prijala bi mu svežina piva, a zatim odgovori.

Dogovoreno.

(Posle krace setnje do obliznjeg odmaralista Mikotu su se vrzmale razne stvari po glavi strahovao je od buduceg susreta sa svojim ocem plasio se ako bi morao da se susretne prsa u prsa sa njim sta bi se desilo tad ali mu misli prekidose Boine reci klimnuo je glavom a onda izvukao svoj uplajac i samo se zagledao u njega nekoliko sekundi a onda ga ponovo vratio u dzep te sede za stolicu i zavali se , pitam se sta on sada radi ? Pitam se koliko se on mene seca ? .... Pitam se secal se onoga sta se desilo mojoj sestri ? )

(Pokusao se odupreti zelji da ne zapali cigaretu posto su bili u relativno zatvorenom prostoru gdje su gosti obedovali .)

Čim je došao konobar Boa je naručila za sve a pre nego što je otišao rekla je da donese i tri piva za svakog. Kao da mu je pročitala misli, i on je takođe želeo pivo, to ga malo podseti na one lepe trenutke kada je sa njom pio piva kod nje u kući. A zatim mu namigne pre nego je otišao da im donese, međutim nije samo na konobaru izvršen takav uticaj. A onda se okrenula ka Sarbonu i pogledala ga je u oči i on u njene oči te joj odgovori.

Kao da si mi pročitala misli, ko bi spavao pored tako dobrog društva, a takođe odmoran sam tako da mi san nije potreban. I da, naravno da ti želim praviti društvo, biće mi zadovoljstvo. Baš kao kada smo mi zajedno pili pivo kod tebe. - odgovori sa blagim osmehom dok ju je gledao u oči.

(Zapravo ovako mi je veoma lepo osecam se
dobro pa Mikoto red je da se odmoris malo ali ne mnogo pa da se ulenjis kao nekad samo umereno .)

(A onda malo nakrivi glavu gledajuci kroz prozor slutio je da neko dolazi ali bili su to samo prolaznici koji su izlazili iz onlinjeg mesta .)

Lep njen osmeh ka Sarbonu ga je naterao da se seti onih lepih trenutaka kada su zajedno pili, beše mu prijatno to kao i drago što će opet to raditi. Ali ne previše naravno, čuo je Mikota koji je pričao o štetnosti cigara i alkohola, što je bio u pravu. Međutim, iako se slagao sa njim znao je da po koju popije i to ne mnogo, nego taman koliko je dovoljno, te reče.

Obnovimo ih. - reče dok je poslao jedan iskren osmeh Boi

Zatim je počeo da ih sluša o čemu su pričali, te na sve to je dodao.

Pametno ti je to što si prestala da pušiš, svaka čast. A što se tiče alkohola, valja ga malo popiti, naravno ne preterano. - dodajući uz onaj isti osmeh i sa malom dozom ozbiljnosti

(Pitam se sta me vezuje ovoliko da ne mogu da ostavim cigarete nekako kao da sam rodjen sa njima previse uvrnuto .)

Sarbon je čekao da vidi šta će reći Boa o napuštanju ovog ostrva i kada treba krenuti. Tada, dok se ona malo zamislila, konobaru, koji je bio u blizini, Boa je dala znak da joj donese još jedno pivo a Sarbon se tu ubacio da i njemu isto još jedno pivo donese. Čim se konobar sklonio, Sarbon reče.

Može tako.

Nakon njenih reči i njenom namigu, Sarbon reče.

To i kažem... - a zatim nastavi - ...valja se truditi. Zatim za nekih 3-4 minuta, konobar je došao i doneo im je još jedno pivo.

(Progutavsi knedlu podize glavu te odluci da progovori i kaze jedan mali deo svoje price kapetanici tistilo ga je to kao ogroman kamen na njegovom srcu udahnuo je a onda rece .)

(Malo uzdahnu i baci pogled u stranu.)

Dok su pili pivo, Mikoto je započeo sa svojom pričom gde je želeo da mu bude dopušteno da namiri račune kako je rekao sa tim marincem, bilo je nešto u vezi njegovog oca kog je žarko želeo pronaći, takav cilj mu je bio. Sećajući se o onome što mu je pričano u vezi njegovog oca dok su bili sami u parku, Sarbon je svakako želeo da mu dopusti a imao je i osećaj da će i Boa dopustiti. Boa, dok mu je govorila da se slaže sa time, jednu ruku je stavila Mikotou na ramenu a sa drugom je zagrlila Sarbona, što mu beše i iznenadno malo i veoma drago, tako da je i on uradio isto. Svojom rukom je i on takođe zagrlio Bou dok je gledao čas u nju čas u Mikotoa, slažeći se sa onime što je izrekla. Videći taj njen veseli osmeh od kog svoje oči nije mogao skloniti, rekao joj je.

Naravno da se slažem, čitaš mi misli. - odgovori sa uzvraćenim osmehom Boi

(Pocinjao je da se nervira a onda kao iz topa rece .)

Mali, kako je rekao, pre će biti dosta sićušan deo, ali dosta veliki deo je i dalje bio prekriven velom misterije, to je ono o čemu nije želeo pričati, i neka ostane za sada na tome. Tada, dok su vodili razgovor, osetio je nagli talas energije koji je bivao zaboravljen kao da ga nije bilo, kao da se sve vratilo kako je i do tada bilo. Na njene reči je dodao.

Pa da, slažem se sa time. Imam da dodam, bolje neka prošlost ostane tamo gde joj je i mesto, u prošlosti. - rekavši to uzvratio joj je pogled dok je i on uzeo njegovu kriglu piva i navrnuo je u onom trenutku kada je i ona

(Dozva konobara a onda naruci po obicaju meso sa zara i mnogo povrca.)

(Pocinje da lagano jede.)

Slažem se, - odgovori Mikotou, a zatim nastavi - loše je živeti u prošlosti ali povremeno se osvrtati na nju je takođe u redu zarad budućnosti. Oni koji ignorišu i ne osvrću su osuđeni da im se ponavlja, sve dok se ne promene.

A zatim kada su prešl na temu večere, odgovorio je.

Mogli bi, naravno.

A onda je konobar prišao na Mikotov poziv i naručili su hranu. Kada je stigla, hrana je ubrzo postavljena na stolu, sve je izgledalo tako ukusno iako je Sarbon svoju glad dobro znao da kontroliše kao i što nije mnogo bio gladan. A kada je pogledao svu postavljenu hranu, apetit mu je dobro proradio. Mikoto nije čekao, odmah je započeo da jede, videlo se da mu je sve to bilo izuzetno ukusno. A i lepo je izgledalo, dosta lepo ali ne i mnogo lepo, ta uloga je već bila zauzeta, to beše sigurno. Tako je video to. A onda mu se Boa okrenula, nešto se pored njene veselosti videlo, možda je bila umorna i spavalo joj se. To njeno veslo lice je Sarbon pogledao, sa osmehom naravno, još uvek nije okusio hranu, pa joj je odgovorio.

Naravno da se neću ljutiti, ipak je san bitan. Slobodno ti idi da spavaš... - a onda je malo oborio pogled, bio je nervozan, videlo mu se u očima, samo je nastavio dok ga je vratio na Boine oči - pa...ako tako kažeš u redu, da ne trošimo mnogo para kao što si i rekla, kako god da odlučiš tako ćemo. Idi ti spavaj, Mikoto i ja ćemo ostati još malo, pa ćemo i mi doći da odspavamo malo. Zatim joj se blago osmehnuo i rekao joj. Lepo spavaj i još lepše sanjaj.

(Nastavi da jede a onda dozva konobara te mu plati narudzbu , kako izvrsna hrana pitam se ko je glavni kuvar ovde i kolika mu je plata jer ovo je veoma izvrsno koliko ga placaju za ovo ili ja samo preterujem jer mnogo cenim ovakve poslastice.)

Zagrizao je nešto malo, dva parčeta mesa kao i par povrća, polako i staloženo, nije žurio. A Boa i Mikoto su veoma brzo jeli, to ga je podsetilo na sebe, kada je nekada tako jeo, ali je naučio da se suzdržava. Izgledali su mu zanimljivo kada su tako brzo jeli za razliku od njega. Pored njega beše i jedan manji bokal kojim je napunio vodu i ispio malo. A zatim mu se Boa osmehnula i nakon njenih reči ga je potapšala po ramenu i ustala, tada je Sarbon rekao.

U stvari, i meni bi koristilo malo sna, idem za tobom.

A zatim je ustao i krenuo za Boom do sobe gde se nalaze kreveti,