Kafana sa odmorištem

Mikoto je prišao krevetu, nije legao, seo je a onda se oglasila Boa i malo se pridigla. Reče da je umorna i da joj je trebalo samoće kako bi bila odmorna, slagao se sa Mikotom da je ona od vitalnog značaja i želeo je pustiti da se odmara i da se naspava. A onda se opet vratila u ležeći položaj, opet su se dotakli leđa o leđa, nije želeo da joj smeta i videlo se da joj je odmor potreban. Kako i ne bi, od silne priče i silnih osećanja koji su se desili pre samo koji trenutak dok Mikoto nije bio tu, čovek je morao da se odmori, tako je bilo i za Bou. A zatim se Sarbon malo odaljio od nje ne osećajući dodirom njena leđa i rekao je.

Naravno, Boa. Naspavaj se, ja i Mikoto ćemo izaći da popričamo malo.

A zatim su Mikoto i Sarbon ustali sa kreveta i krenuli su ka vratima kako bi se Boa naspavala. Sarbon je zatim rekao Boi i načini jedan blag osmeh ka njoj.

Laku noć Boa, lepo spavaj lepo sanjaj.

(Ustade sa stolice a onda rece Sarbonu.)

(Laganim koracima napusta sobu i zatvara vrata ceo je Sarbona da mu se prikjuci.)

Čim je Mikoto ustao, progovorio je par reči i uputio se ka vratima i otvorio je. Čekao je Sarbona, a on je krenuo za njim, pre toga je okrenuo svoju glavu ka Boi koja je u krevetu ležala, gledao ju je očima koji su bili ispunjeni emocijama, ali pre nego što je okrenuo glavu ka Mikotou i izlazu nekako ih je suzbijao, nije im dao da se pokažu, čuvao ih je, sada nije bio trenutak za njih, ubrzo je i on izašao i stao pored Mikota. A zatim je Sarbon zatvorio vrata tako tiho da zvuci ne smetaju Boi pri spavanju.

Odmoriće se, daćemo joj vremena koliko joj treba.

Ti si odmoran?

(Zastade osluskivajuci kroz jedna vrata , ucninulo mu se da je nekoga cuo kako ide prema njima.)

Da, i ja sam takođe.

Misli su mu išle na drugoj strani ali je dovoljno bio skoncentrisan da se sabrao u mislima. Iako je bilo drugačije, malo po malo se vraćao i kontrolisao. A onda je rekao.

Ne zaboravi.

Pogledao ga je očima koji su govorile da prizove prošlost.

(Mikoto ga upita pazljivo cinilo mu se kao da Sarbon ne izgleda dobro.)

(Imali su tada jako slab brodic koji nije imao nikakvu pratecu opremu .)

Malo se zamislio u glavi, setio se prethodnih trenutaka, toliko se udubio u svoje misli da je oko njega bilo crno, kao da je u tmini, a Mikotov glas je čuo. Ruke je prekrstio i udubio se tako da mu je pogled malo postao namršten i ni reč nije progovorio, razmišljao je o Boi. Odjednom je Mikoto malo povisio glas, kao da ga je uhvatio u njegovoj čudnoj tišini, a onda mu reče. Malo se trgao kako bi se vratio u sadašnjost.

Ha, stvarno sam bled, vidi se? - a onda se bez razmišljanja šakom pipnuo po obrazu i pogledao u prste kao da će se bledilo na prstima oslikati kako bi video, a zatim je nastavio. Oborio je pogled onda, sećanja i osećanja su mu se forsirala, nekako je njegova snaga volje nadvladala te mu reče - Ništa nije bilo unutra, razgovarali smo malo.

Onda mu je odgovorio.

Umem da baratam time.

(Malo se nakaslja te promrmlja .)

(Ponovo se nakaslja ali ovog puta malo vise htio je da izadje vani na cist vazduh ali ipak mu je kasalj stao i bilo mu je bolje.)

Nisam gladan, samo.... - zastao je sećajući se, a onda se dade u malo razmišljanje - ...samo ću se malo politi vodom po licu.

A zatim je izvadio jednu flašu i jedan peškir, malo ga je ovlažio i prebrisao je lice, koliko je to efektivan način nije znao, ali bolje išta nego ništa, a onda je malo popio vode.

Pa, može se reći da su bitne. - zvučao je misteriozno -
Zašto ti se čini da je smešna za kapetana? Njoj ta uloga odlično stoji, dobra je, jaka osoba, brine se za nas i mi za nju. Ona je odličan kapetan. - malo se blesavo zasmejao dok mu je pogled bio oboren.

A onda se Mikoto zakašljao, a Sarbon mu reče dok je pogled podizao.

Niko to ne voli, znam. Proći će.

(Bilo mu je malo cudno da tek tako proglasi nekog izdajnikom jer ipak mozda ga je nesto sprecilo na putu dovde ili je mozda uhvacen u Alvidinu zamlu ko zna sve opcije su bile ukljucene.)

Neka ljudi pričaju šta oće, ne znači da su u pravu. A što se tiče Makishime, ne znam šta da ti kažem, ne znamo njegov ugao.

Izdajnik, bio je to brzi zaključak, iako ga nije poznavao nije mogao tek tako nekog proglasiti izdajnikom, treba analiza za to i dela. Za sada ništa nije viđeno, ukratko ne zna se.

Hm, ne zna se. Naravno da je teško, zbog toga što nam je Boa na prvu poverovala je cenim mnogo i v  - zastao je i nastavio -...veoma  mi je drago što je ona dopustila da budem deo posade.

Polako, samo polako, nekako se oštra krivina stvorila a nekontrolisana brzina se iskontrolisala.

(Odlazi do svlacionice te se presvlaci.)

(Mikoto krece prema vratima gdje su se nalazili gosti , malo je bio gladan ali ipak suzdrzavao je sboj apetit jer ipak nije imao toliko novca za bacanje.)

Sačekao je Mikotoa koji je otišao do svlačionice da se presvuče. Za to vreme Sarbon se malo u svoje misli udubio i čekao ga je dok se nije pojavio. Čim je došao i krenuo ka vratima prostorije gde su se nalazili gosti, Sarbon je rekao.

Idi ti, ja ću još malo ostati ispred sobe. Koristilo bi mi da još malo stojim.

Stajao je i dalje ispred vrata njihove sobe gde je Boa spavala. On je bio tu, nije se pomerao i stražario je. Uzeo je onu flašu kojom je pio vodu, a bila je prazna, brže bolje se pomerio sa mesta i otišao je do kafane gde je zatražio da napuni sve flaše koje je posedovao sa svežom hladnom vodom. Ubrzo se i vratio do samih vrata, u jednom trenutku dok se malo zamislio, a ko zna o čemu je mislio, neki zvuk je čuo, nešto malo slično zvuku 'tup'. Kao da je nešto palo ili šta već, a zvuk je dolazio iznutra. Pomislio je 'da li je nešto palo, da nije možda Boa pala sa kreveta dok se pokušavala razbuditi'. A onda je prišao vratima i podigao je svoju ruku ka kvaki da je pritisne i da vrata otvori. Međutim, bio je preduhitren, vrata su se već otvorila a lepuškasto Boino lice se promolilo, kao da je znao pre samo minut-dva da se Boa probudila, a osmeh na licu mu se pojavio. A zatim se na njen pozdrav oglasio te je rekao.

Dobro jutro, Boa. Jesi li lepo spavala? Upravo sam napunio flašu vodom - pružio joj je ruku i rekao, osmeh nije skidao - izvoli, okrepi se.

Beše malo zbunjena i pomalo umorna od spavanja, videlo se jasno jer je tek ustala. A onda je uzela flašu kojom ju je Sarbon ponudio i zahvalila se.

Nema na čemu. - reče sa osmehom na licu

Dok je ona malo popila vodu video je da je i dalje bila malo bleda, a inače je popustilo međutim se još malo videlo to.

I dalje si malo bleda, proći će ti to brzo.

A onda je izašla ispred i vrata su se zatvorila, Sarbon joj odgovorio.

Mikoto je otišao do prostorije za goste, a ja sam bio ovde. - a onda je malo zastao i priupitao je - Znaš, možemo nastaviti sa onim drugi put kada budemo sami, važi? - malo se naterao da to kaže iako je bio malo u toj nekakvoj nervozi koja ga nije toliko pritiskala, ali je bila prisutna. A svoj osmeh je održavao dok ju je direktno u njene lepe oči gledao.

A mogli bismo nešto pojesti čim se razbudiš da se okrepimo i da budemo spremni za polazak kada kažeš.

A onda je uzeo flašu vode koju je imao pored sebe i ispio je malo.

I dalje je bila umorna od spavanja, tačnije nerazbuđena dok je stajala pored Sarbona. Par puta je trepnula i videlo se da mora da se još malo razbudi. A onda se svojim malo molećivim i tihim glasom rekla Sarbonu, bila je tako lepa, pogotovo njena kosa i njene oči. Sarbon se tako zadubio u njen pogled da se nije od njenih očiju odvajao te je rekao sa blagim osmehom na licu dok je njena lepota na njega veoma uticala stvarajući utisak da ništa drugo ne vidi. Malo joj se približio te je rekao sa istim osmehom na licu.

Naravno Boa, voleo bih s tobom popiti kafu.

Čim joj se približio oseteo je kod nje jedan mali, skoro neprimetni trzaj. Da li je to zbog njihovog razgovora, da li je možda tim približavanjem malo bio napadan nije znao reći. Ali nekako su ta dva bila na neki način povezana, tako da je pomalo slutio da je on taj njen trzaj pokrenuo. A onda se zamislio malo u sebi želeći da joj ne bude neprijatno. Ubrzo se malo uhvatila za glavu a njeno lepo lice beše pomalo namršteno. Pitao se šta joj je, da nije možda i to posledica njihovog razgovora ali nije mogao sa sigurnošću reći, sa druge strane se malo zapitao da nije nešto drugo bilo, možda nešto tokom sna, da li je sanjala nešto ili je možda na levu nogu ustala, a malo mu se to činilo verovatno, nije bio siguran. Možda beše san, ko zna. To može nekada uticati i na javi, znalo je da se to dešava i njemu. A zatim je odgovorio.

Idemo.

A onda joj je postavio pitanje, bio je zabrinut za nju, videlo mu se to na licu dok ju je pogledao u oči  i čulo na glasu.

Nekako si mi malo odlutala, Boa. Da li je sve u redu, boli li te glava? Mogu li ti pomoći u nečemu?

Video ju je takvu malo namrštenu, kao da joj nešto nije kako treba, možda ju je i glava bolela ali je bio spreman da joj pomogne kako zna i ume, želeo je to. Voleo je kada bi je video nasmejanu i raspoloženu, a sada joj možda treba pomoć, zato se i ponudio da joj pomogne kako bi se osećala dobro.

Nije odgovarala ništa, zabrinuo se sada. Ko zna šta li je, možda je glava bila sigurno. A onda kada su krenuli ka stolovima njena ravnoteža se izmenila, krenula je da pada.

Hej...

Zabrinuti uzvik kao reakcija na njeno gubljenje ravnoteže, možda je bila vrtoglavica. Sarbon se u tom trenutku toliko zabrinuo da je tako brzo reagovao i uhvatio ju je svojim rukama. A onda je video dok mu je završila u naručju kako su joj se zatvorile oči, bilo je jasno onesvestila se. Pričala je ranije o tome da želi kafu da popije, to bi je možda vratilo a onda glasno reče Mikotou koji je sedeo za jednim stolom.

Mikoto, Boa se onesvestila, dođi brzo i donesi kafu, kod mene je voda. Moramo joj pomoći.

(Bez reci otrcao je do sanka i uzeo kafu , nije verovao da se Boa onesesvistla na prvu je pomislio da ih malo zeza ali ipak nije htio da rizikuje sta bi moglo da se desi , donosi kafu u Sarbonovu sobu .)

(Cucnu pored Boa a onda joj opipa puls na vratu. I zadrza ruku na tom mestu nekoliko sekundi te joj podize u zrak desnu a potom je spusti pa podize levu ruku a onda opet opipa malo puls.)