Sea Rocks

Boin entuzijazam se nije spuštao ni jednog jedinog trenutka. Bila je pod utiskom od svih dogadjanja. Ipak, tog jutra je jako rano ustala i svašta joj se dogodilo tokom dana. Zato ju je odjednom ophrvao umor, poput nekog iznenadnog, neočekivanog talasa. Nasmejala se za sebe, pomislivši da će takvih talasa biti još puno. Ipak, da bi ih prebrodila, morala je da bude odmorna. Zato je rešila da izvadi nešto što će njihovo uzbudjenje dovesti do vrhunca. Bila je to zastava sa jolly rogerom koju je ona davnih dana napravila, čisto iz dosade. Kada je išla kući, velikim delom je odlazila upravo zbog te zastavice.Napravivši vrlo važan izraz lica, pogledala ih je i sa smeškom rekla:
Šta kažete o ovoj zastavi?

Zatim je zevnula i, s obzirom na to da se Sarbon nalazio odmah do nje, neprimetno se naslonila na njega, zaklopivši oči, već u nekom polusnu..

Boa je bila pospana. Sarbonovo rame joj je bilo vrlo udobno i osećala je neku toplinu koja je zračila iz njega. Bajkovit zvuk mora. Talasa ima tek toliko da se čuju u pozadini kako udaraju o obalu, od koje se još nisu previše odmakli. Galebovi se čuju na sve strane. Nebo je vedro i sunce ih miluje svojim toplim zracima. Savršena atmosfera. Osećaj bezbednosti preplavio je Boino srce i ona je počela da sanjari na Sarbonovom ramenu. I tek što je krenuo da je hvata onaj čvrst san koji bi je potpuno okrepio, čula je poznati glas, tako grub, tako hladan, tako sarkastičan i za nju u tom trenutku tako neprijatan. Poput neke mušice koja zuji oko tebe i budite iz najsledjeg letnjeg popodnevnog sna, Mihawk se pojavio iznenada. Kao kroz maglu shvatila je šta je želeo od nje. Međutim, uradio je veoma pogešnu stvar. Kada Boa spava, svi moraju biti kao bubice. Malopre je pomenuto da ne voli da bude nadredjena nad nekim. Ne voli da bude arogantna i da naredjuje. Međutim, kada je neko budi, ona je bivala van sebe od besa. U trenutku se zacrvenela od ljutnje, posebno zato što ju je ranije tog istog dana ovaj lik razljutio. Podigla je glavu i pogled joj je bio vrlo ljutit. To joj je dalo neku novu nijansu lepote. Okrenula se ka njemu i rekla:
Da li si svestan šta si upravo uradio? Da li si primetio da sam spavala? Da li si svestan koliko mi je bilo lepo? I ti me prekidaš? I još misliš da ću doći na tvoj čamac? Pfff nasmejala se histerično i nastavila: Ni za kakve pare, druže. Ma da ti trebam i da ti spasim život a da si mi najbolji prijatelj na celom svetu, sada ne bih došla koliko sam ljuta, a kamoli nekom tamo Mihawku sa šeširićem koji misli da ima pravo da budi Bou Hancock!
boa je počela teže da diše pošto je sve rekla u jednom dahu. Nije pamtila kada je pre bila tako ljuta...

Boa nije mogla da poveruje šta joj se upravo dogodilo. Pored svega što je ona rekla, on nastavlja da bude uporan? Počela je da se smeje i smejala se dobrih desetak sekundi. Zatim se uozbiljila, a onda nabacila veliki ironični osmeh pun neverovanja:
Čekaj, da li ti zaista misliš da ću ja da te uhvatim za ruku i sednem u tvoj čamac?Odakle ti ideja uopšte da makar zamisliš takav scenario, to me interesuje.
rekavši to, ona je prestala da se smeje i namrštila se:
Ne vidim razlog da mi se sada obraćaš. Dosta si rekao kada si me prekinuo u samoći. Ne vidim što mi tad nisi rekao to što ima...
ali nije završila. Kao grom iz vedra neba strefila ju je jedna misao. Bacila je kratak pogled na zastavu koju je držala u ruci, a zatim u Mihawka. U sekundi je premotala film,setila se šta je sve on rekao malopre i koliko je ona bila zauzeta ljutnjom, te nije mogla da primeti očigledno. Jedina promena na njoj od prošog njihovog susreta bio je jolly roger koji je držala u svojim rukama. Ostala je zatečena svojom nespremnošću i nepažljivošću u naletu ljutnje i usta su joj ostala na pola otvorena, nije uspela da završi reč koju je započela..

Boa se brzo pribrala. Proklinjala je sebe što je dozvolila sebi toliki propust. Ona kao kapetan mora biti mnogo pažljivija. Rešila je da će ubuduće morati mnogo da poradi na tome. Možda meditacijom? Međutim, nije bilo vremena da razmišlja o usavršavanju svoje koncentracije. Možda realna pretnja stajala je ispred nje. Međutim, nije bilo ni govora o tome da predje na njegov brod. Nije bila ni glupa ni naivna i znala je kako to može da se završi. Nije se plašila za sebe, oo, naprotiv, ali nije želela da se odvaja od svoje posade. Bila je i ljuta i zabrinuta u isto vreme i jedna bora se pojavila na njenom čelu, što joj je dodalo na izgled bar nekoliko godina više. Ipak, i tako je izgledala vrlo mlado, samo malo zrelije. Morala je brzo da razmišlja. Udahnula je duboko, zatim izdahnula, kako bi smirila glas, a zatim ga pogledala pravo u oči i rekla čvrstim, ozbiljnim glasom,glasom koji joj je dao zaista izgled predvodnika, nekoga ko ne može da se povinuje nikome na ovom svetu. Izgled vodje.
Slušaj me sada. Neću da ponavljam. Ovog momenta ćeš se okrenuti i otići onde odakle si došao. Ako nisi primetio, nisi baš poželjan ovde. Ne bih da te razočaram, ali nas je troje, plus moj dragi DoMinJun. Ne znam odakle ti ta smelost, ali uzalud se junačiš, šeširdžijo bez manira..
Sve vreme ga je gledala tim čvrstim pogledom pravo u oči. Ipak, iako je pogled ostajao nepokolebljiv, u poslednjoj rečenici glas joj je malo zadrhtao. U tom trenutku je prezirala samu sebe. Ipak, nikada ranije nije vodila nekoga, nije imala običaj da drži govore ili da zastupa nešto ovako snažno. Zato je i iznenadila sebe što je uspela toliko da se prodrži. Ali, onaj mali drhtaj glasa na kraju nju je udario poput struje, naelektrisao ju je tako da se ukočila. Poput nekog neiskusnog glumca na sceni koji je zaboravio tekst i ne zna kako da se iskobelja iz te početničke zamke, ona je naposletku i pogled omekšala. Vrlo blago, skoro neprimetno, ali jedna opna sa tih njenih tamnih očiju je spala, otkrivši da i ova nepokolebljiva žena ima i te kako mnogo osećanja iza te kamene maske nepokolebljivosti...

Boa nije stigla ni da popuni pola kapaciteta svojih pluća vazduhom, kada se nečija veoma jaka i čvrsta, ali prilično nežna ruka našla oko njenog struka. Ponadala se da je to Sarbon, koji će je odvući negde, što dalje od ovog manijaka. Ali, kada je konačno udahnula pun kapacitet, pa ga izdahnula, uspela je da se sabere i pogleda oko sebe. Međutim, ogroman mač već je bio prislonjen na njen grkljan. Nije shvatila kako se ovo dogodilo. Bila je van sebe. Da li je to bio strah, mržnja, ljutnja ili nemoć, nikako nije mogla da zna, verovatno sve to pomešano. Ovo je bila pozicija iz koje nije smela ni da se mrdne, inače će sama sebi presuditi. Sve vreme je osećala Mihawkovu ruku na svom struku i kada bi mogli da joj ispune jednu jedinu želju, u ovom trenutku bi to bilo da sklone tu ruku sa njenog struka. Posle par sekundi sabrala se onoliko koliko su joj sama situacija i pozicija dozvoljavale, pa je pogledala ka Sarbonu, nadajući se da će on možda nešto učiniti. Međutim, Mihawk je bio prebrz. Trepnula je, i već se našla na njegovom čamcu, zajedno sa svojom zmijom. Međutim, ona budala se saplela i Boa je pala pravo preko njega, tako da je dobrih par sekundi ležala na njemu. Zašto se to baš njoj mora dešavati, pomislila je.. Međutim, brzo se Mihawk sklonio. Ona je to računala za puku sreću. Ali, kada ju je podigao kako bi je stavio na klupu, potpuno je došla k sebi. Nije mogla to više da izdrži. Previše osećanja pomešanih: i neprijatnost od svih tih silnih dodira, i ljutnja, i bes, i nemoć, pa čak ovog puta i strah. Ko zna koliko još osećanja je bilo u njoj u tom trenutku. Čamac je prilično brzo plovio, pa se vrlo brzo udaljavala od svoje posade. Nije htela to da podnese. Ne rekavši ni reč, pogledala je Mihawka vrlo ljutito, ali sa suzama u očima. Taj pogled je trajao minut, a zatim je, ne rekavši ni reči, ustala, stala na ivicu čamca i krenula da skače u more, kako bi se oslobodila okova njegove nadmoći u datom momentu..

Dok je stajala na čamcu, čula je poslednju svoju nadu, a to je bio Sarbonov glas koji ju je dozivao. Međutim, bio je suviše daleko.. U trenutku kada je krenula da skače ponovo su je dve snažne ali nežne ruke uhvatile i bacile na čamac. Mihawk je opet bio brži. Ipak.. koliku god mržnju i gadjenje je osećala prema njemu, nije mogla da ne primeti nežnost kojom se obraćao prema njoj. To je moglo da je zavede u prvom trenutku, ali odmah je pomislila kako on koristi prljave trikove kako bi pridobio njeno poverenje. Kako dobar manipulator, pomisli Boa. Dok je govorio ovo, previše je nežno pričao. Rečenice su bile jako odabrane, i sve vreme je bio u suviše bliskom kontaktu sa njom. Praktično ju je držao obgrljenu, sa rukom kao podupiračem ispod njene glave, kako se ne bi povredila. Srce joj je previše brzo lupalo. Uplašila se toga: nikada ranije nije mogla da čuje svoje otkucaje srca toliko jasni, bez ikakve koncentracije. Pomislila je da to mora biti od prevelike mržnje prema njemu. Ipak, pored toga što je bila zatečena i nije mogla adekvatno da reaguje u prvom momentu, kasnije se ispostavilo da je Mihawk suviše jak i nije mogla da se odupre. Nemoć ju je ubijala. Nije znala šta da radi. A kako bi i znala? Nije imala nikakvu pripremu za ovo putovanje, možda je i požurila.. njen kontakt sa ljudima se svodio na najbazičnije i najneohodnije razgovore. Kako sad ovo? Previše jaka bura osećanja preplavila ju je. Nije mogla nijedno od tih osećanja da definiše. Srce je pokušala, ali nije uspela da umiri. Zvučao je kao da je ohrabruje, ali ona je, ne verujući tim rečima ohrabrivanja, namerno shvatila i utuvila sebi u glavu da je to ismevanje i provokacija. Međutim, kontakt je i dalje bio uspostavljen. Ponovo ju je podigao i spustio. Tada je konačno malo odstupio, ali seo tačno do nje. Nije uopšte primećivala da je cela, od čela pa do vilice, bila crvena poput raka. Srce ni da čuje da se smiri. Udahnula je par puta jer se zaista nije dobro osećala. Toliko je želela da popije to vino, ali ko zna šta je sipao u njega. Zato je samo odgurnula čašu tako da je ova pala i razbila se. Obrazi su joj se skupili, malo je napućila usne od ljutnje, ali i od grča u kom je bilo njeno lice, tako da je izgledala kao dete koje se ljuti na svoje roditelje. Jako je drhtala od poplave novih osećanja. Jako drhtavim glasom je rekla:
Ti nisi pri sebi. Ti si lud. Što radiš to. Zar me toliko mrziš, ali zašto? Šta sam ti uradila? Nemaš plan da me otimaš? i dalje drhteći se nasmejala na kratko, tako da je i smeh išao isprekidano od tog drhtanja Pa, upravo me otimaš, jesi li svestan toga? Hoćeš da me otruješ tvojim vinom? Pa, neka hvala, otrovao si me već svim ovim postupcima. Znaš da si jača? Pa odakle bi ti to mogao da znaš? suza se opet pojavila u jednom njenom oku. Nije ona bila neko ko plače često. Zapravo, ovo je jedan od retkih puta u njenom životu da je zaplakala. Mihawk je bio potpuno u pravu. Ipak, sva ova osećanja bila su za nju nova i nije mogla da ih primi tako lako. Ta jedna suza joj se polako kotrljala niz obraz, i toliko se naprezala da ne pusti više nijednu da nije mogla da nastavi svoj govor..