Sea Rocks

Pošto su joj oči bile prekrivene šeširom nije mogla da vidi šta Mihawk radi. Zato se trgla kada ju je uhvatio za ruku i stavio joj nešto u šaku. Kako se kasnije ispostavilo, to je bio nož. Kada je on počeo da priča, Boa je pretrnula. Ljubav njegovog života... kako se to desilo? Šta je ona uradila da je neko zavoli posle prvog susreta? Malo je ustuknula od tih reči, tako da se još više približila ivici čamca. I dalje je bila pod utiskom od poljubca i nije mogla da se pribere, tako da ni šešir nije sklanjala. Međutim, kada joj je predložio tu fatalnu ideju, ona se zaprepastila. Čemu dolaženje do takvih krajnosti? Kakav je to čovek? Šta se krije duboko u njemu? Zašto je toliko muči? Bilo joj je teško. Veoma. Već je ranije pričala da su joj sva osećanja pomešana i da ne može ni sebi da veruje. Posle poljubca sve je bilo još kritičnije. Njen razum je vrlo burno reagovao na predlog da ubije Mihawka. U momentu je podigla šešir sa očiju i pogledala ga nekim čudim pogledom. Sa šeširom na glavi, veoma crvena, sa nekim ljutim izrazom punim neverovanja, htela je da počne da priča. Imala je plan da stavi nož iznad vode kako bi pretila Mihawku da će ga baciti ukoliko nastavi da joj predlaže takve ideje. Međutim, nije ni shvatala da je prišla toliko ivici. Zakoračila je jedan korak unazad, međutim, nije ni shvatila da je već bila na ivici čamca. Spotakla se, nož joj je ispao na dno čamca, a ona je krenula da pada u more...

Boa se jako uplašila u trenutku. Kada čovek izgubi tlo pod nogama on je nemoćan, a nemoć je svačiji, svesni ili nesvesni strah. Kada bi upala u vodu, odmah bi se osvestila. Ali, taj trenutak nemoći potpuno ju je šokirao. Bila je totalno izgubljena, a ovaj pad je uticao na nju poput elektrošoka. Tih nekoliko trenutaka dok je padala ona je zaboravila na sve oko sebe. Ipak, odjednom ju je nečija ruka ščepala i u tom poslednjem momentu kada je trebalo da upadne u vodu, Mihawk ju je spasio. Osetila je da joj je kosa postala za nijansu teža od morske vode kojom je bila natopljena. Pored toga, od jakog trzaja par kapljica joj je pokvasilo lice. Kada je stala na čvrsto tlo, srce je počelo ubrzano da joj lupa. Sada je u potpunosti shvatila kako se sve ovo desilo. Mihawk ju je spustio da sedne i tada se smirila. Udahnula je duboko i konačno postala smirena. Ovaj šok joj je zapravo dobro došao. Sačekala je čitav minut da sabere sve misli, a za to vreme je gledala u pod. Onda je podigla glavu i pogledala Mihawka. Pogled joj se drastično promenio. Mali smešak je zaigrao na njenom licu. I glas joj se promenio, bio je oštar i pomalo drzak:
Ne želim da te ubijam. Imam samo štetu od toga. Ja možda jesam hladnokrvna, ali nisam ubica. zatim je dohvatila nož, gledala ga par sekundi. a zatim uzela Mihawkov ostatak ogrlice, tako da je bila u neposrednom kontaktu sa njim, i vrlo lagano vratila nožić u korice. Krst je ponovo bio ceo. Podržala ga je par sekundi, a onda ga nežno spustila na Mihawkove grudi. Zatim je ustala i blago okrenula glavu ka mestu gde bi trebalo da se nalazi njen čamac. Skinula je šešir i držala ga u ruci. Sunce koje je već lagano zalazilo obasjavalo je njenu veličanstvenu i dugu crnu kosu, koja je pri dnu bila mokra, pa je posebno sijala. Poslednje kapljice su isparavale sa njenog lica, pa joj je i koža neverovatno sijala. Uopšte, tako blago okrenuta, mogao se videti ceo njen profil, cela njena figura. Ko god da je vidi u ovom sad trenutku verovatno bi odlepio za njom. Spustila je gllavu ka šeširu, gledala ga jedno vreme, a zatim se okrenula ka Mihawku i spustila mu na glavu šešir.
Lep ti je šešir. Volela bih da imam jedan takav. Često ću biti na otvorenom moru, nije zdravo izlagati se suncu. nasmešila se nekako iskreno, a zatim se uozbiljila. Jedna mala bora pojavila joj se na čelu dok je govorila:
Ne misliš li da je vreme da se rastajemo?

Boa je sad imala neodoljivu želju da uzme njegov šešir. Zašto, nije znala. Želela je što pre da napusti njegovo prisustvo. Ovo je bio jedan od najmučnijih trenutaka u njenom životu, ali, kasnije će tek shvatiti, i jedan od najlepših. Želela je da napusti njegovo prisustvo prosto da ne bi više ludela. Da ne bi više postajala onako nestabilna. Beskonačno puta do sada je prekorela sebe što je bila toliko slaba. Nije ni znala šta je to uticalo na nju da je napravi tako slabom...Ipak, iako je htela da napusti njegovo prisustvo, želela je da uzme taj šešir. Da li zaista zato što se plašila sunca? Ona je čvrsto verovala u to...ipak, rešila je da ga ne uzme. Zašto li je osećala neverovatnu tugu zbog te odluke? Ali, morala je bar na neki način da se povrati u svoj stari mod. Čak, izgleda, iako joj taj mod sa Mihawkom očigledno ne odgovara..? Kao da je ona to znala kada je govorila namešteno grubim glasom:
Naravno da je život jedan skup neverovatnih dogadjanja koja se najčešće i ne mogu objasniti tako lako. Ništa se ne može predvideti. Pa ipak.. progutala je knedlu i nastavila: Ne verujem da če se naši putevi preklopiti u budućnosti. Zato ti toplo preporučujem da zadržiš svoj šešir. Izvinjenje prihvatam samo ako me istog momenta vratiš mojoj posadi. sve ovo je rekla tako hladnim glasom da je i samu sebe uplašila. Izgleda da je bila ekstremista u osećanjima.. ili jedno, ili drugo. Međutim, već je lupala sebi nevidljive šamare na ovoj tvrdoglavosti. Ponovo, po ko zna koji put tog dana, ona je imala želju da se rasplače. Međutim, sa velikim trudom uspela je da se suzdrži. Ipak, okrenula je malo glavu kako je Mihawk ne bi gledao.

Boa se ugrizla za usnu toliko jako da je krenula da joj curi krv. Nije želela da započinje opet neki duži razgovor sa Mihawkom, ali jako ju je iritirao. Sve što je pričao zvučalo je toliko kao ismevanje da jednostavno nije mogla da se pomiri sa činjenicom da to nije tako. I sama je shvatala da je krenula bez nekog posebnog plana, ali psihičku pripremu je imala jako dugu i u tom pogledu bila je spremna. Sve ostalo može pokupiti usput: i posadu, i iskustvo, i novac, pa i brod. Bitno je krenuti u trenutku kad se ukaže prava prilika. A njoj se ukazala. Odmah je primetila da mu se Sarbon ne svidja i to je bio razlog više da se grize za usnu. Ipak, morala je nešto i da prokomentariše. Nije sela, samo se okrenula ka njemu i, gledajući ga pravo u oči, rekla ljutitim glasom:
Naravno da je u potpunom bunilu kada si postupio na onaj ludački način! Verujem da on jako brine sada jer nema pojma šta se sa mnom dešava. I on i Mikoto. Naravno da mu se mozak zablokirao. frknula je prezrivo, a zatim šešir koji joj je stajao u ruci stavila na njegovu glavu, ponovo mu se malo približivši. Nije htela da sedne, tako da je sad stajala tik ispred njega.

Boa je ostala ukočena na mestu. Nije mogla da veruje šta je uradio upravo. Koliko god je želela da se vrati na svoju hladnokrvnu stranu, ovo je nju zabolelo verovatno više nego Mihawka. Zaboravila je na sve teme o kojima su do sada pričali. Skoncentrisala se na njegovu ranu. Svoju krv nije ni osećala. Nije obraćao pažnju na maramu koju joj je pružao, već mu se sasvim približila,dodirivala ga je svojim telom, ali nije je to zanimalo. Veoma brižnim pogled uputila je na njegovu ranu. Dotakla mu je ruku negde na nadlaktici, ne znajući šta da radi. Bila je veoma zabrinuta. Da li je zaista toliko lud? Kada je pomenuo njene divne usne, u glavi joj je na trenutak sinuo poljubac i to ju je malo omelo. Ipak, brzo se povratila i veoma zabrinuto ga pogledala u oči. Krv je već krenula da joj se sliva niz bradu tako da je izgledala kao neka vampirica. Ipak, nije obraćala pažnju na to dok je govorila ljutim, ali brižnim i opreznim glasom:
Ti nisi normalan. Tek tako uzeti i sebe ubosti.. pa ej..
nije znala šta da kaže. Usne su joj sad već bile malo crvenije, izgledala je kao da ima karmin, što je na čudan ali lep način istaklo njena usta. Maramu je držala u onoj ruci kojom nije doticala njegovu nadlakticu, ali kao da je nije konstatovala..

Boa se trgla. Tek kada joj je izvukao maramu iz ruke i počeo da briše ranu na ustima, ona je shvatila da joj curi krv. Nije je toliko bolelo koliko je bio neprijatan osećaj da ima takvu ranu na donjoj usni. Ipak, istrpela je dok joj je Mihawk obrisao ranu ne rekavši ništa. Čudno se osećala dok je on to radio. Poput nekog deteta koje se povredilo i ne može da se snadje u datoj situaciji. Međutim, kada je Mihawk počeo da se udara po rani, ona se zaprepastila. Ponovo je zaboravila na svoju ranicu. Uhvatila mu je ruku kojom se bio udarao, a drugom rukom ga udarila u drugo rame. Zatim je vrlo ljutim glasom rekla:
Nemoj to više da radiš, koji problem imaš? Kome se dokazuješ? Zašto bi to radio? čula je da ju je pitao za hranu, ,ali nije joj trenutno bilo do toga, a i imala je dosta hrane na čamcu, pokupila je kad je išla sa Sarbonom kući. Kad smo kod Sarbona, u tom trenutku se iz daljine začuo jedan uzvik, za kooji je mogla pretpostaviti da je njegov. Nije bilo jasno šta je tačno rekao, ali je pretpostavila da ju je dozivao. Znači, blizu su. Međutim, nije se još okrenula, već je gledala Mihawka pravo u oči i rekla tijim glasom:
Evo mojih. Još malo pa se rastajemo. Pazi prvo na sebe, pa onda mene savetuj.. to je bio jedan vrlo zabrinut ton glasa. Sve vreme ga je držala za onu ruku kojom se udarao malope..