Tema za Roleplay

Klimnuo je potvrdjujuci da je prihvatio ono sto Hideki govori, nadao se da je nahvatao nekog iskusnijeg, ali realno ni on, koliko god se dicio, nije imao previse prakticnog iskustva, tako da nije imao na sta da se zali.

"Treba mi oruzije, receno mi je da bi tamo neko mogao da realizuje moj dizajn."

Sada se vec potpuno uzdao u to da ovaj ne laze o svojim ciljevima, mogao je procenjivati karakter relativno dobro, a Hideki mu se cinio kao iskren lik, bar nije video ikakve uocljive znakove foliranja ili bilo kakve lazi. A i da laze ne bi bio kraj sveta, maltene je zaboravio da je pojeo ono gadno voce, valjda bi mu to donelo prednost kada bi se bilo kakav okrsaj medju njima dogodio.

Oružije u njihovom vremenu je bilo sasvim normalno imati pri ruci, tako da ga to nije uopšte začudilo, ali nije mu bilo jasno što baš ide u bazu Marinaca da nabavi nešto tako. Jeste da je tu bilo legalno, ali samim tim verovatno i skuplje. Kod uličnog prodavca mogao je mnogo bolje da prođe.

"Pričaj mi malo o tome? Nadam se da je vatreno."

Iako je mač za neki tiši prilaz, on nije voleo da igra na taj faktor iznaneđenja pa je uglavnom koristio pištolje. Doduše oba koja je sa sobom nosio izgubio je dok je bežao od Alvide i njenih gusara. Sada je imao samo dve prazne futrole zakačene o pojas.

Od svega, nije ocekivao da ce ga to pitati, bilo je tesko objasniti tako nesto u detalje, ali kada se ovaj vec potrudio toliko da pita, najmanje sto je mogao da uradi je da makar pokusa da da odgovor. Razmislio je trenutak pre nego sto je poceo da prica.

"Pa da u sustini, pistolj, dva komada su mi potrebna. Slican piratskom, samo je obarac laksi, kao i punjenje, videces vec."

Zabrbljao je na trenutak, a potom se setio da postoji mnogo laksi nacin da objasni o cemu se radi, prosto da mu pokaze shemu koju je drzao u dzepu. Izvadio ju je i pruzio Hidekiju, i da je nekako ukrade, Starrk je bio siguran da je iz glave moze rekreirati.

"Evo ako te zanimaju detalji mehanizma."

Iz priče ga baš i nije najbolje razumeo. Kontao je šta želi da kaže, ali Hideki-a je interesovalo da vidi to. Izgledalo je kao da mu čita misli kada je iz džepa izvadio papirić sa nacrtima. Doduše bilo mu je malo konfuzno da sve skonta, ali ako ih bude video uživo, čemu se duboko nadao, skontaće sve.

"I meni takođe trebaju dva, mada ja još nisam smislio neku posebnu želju. Obična dva piratska će vršiti posao u početku, a za kasnije ćemo videti već."

Palčeve je zakačio za rupe na futrolama pištolji i tako nastavio da korača. Nije im ostalo još mnogo da pređu.

"Inače koliko sam shvatio nisi ni Marinac, a ni pirat? Jel tako?"

Upitao je zagledan u nebo očekivajući da konačno sazna kojoj frakciji pripada njegov sagovornik.

Razgledao je okolinu kako su setali, inace nije bio neki ljubitelj arhitekture niti prirode, mada nakon odredjenog vremena provedenog uz nista drugo do oblaka i broda, kao i baloncica koje je malo testirao dok je putovao, bilo kakva civilizacija izgledala je odlicno.

"Dobro oruzije je pola obavljenog posla."

Nadovezao se na ovo Hidekijevo, Coyoteu licno nisu odgovarali pistolji koje bi obican pirat koristio, rucka je bila nezgrapna, trzaj preveliki, a ni za oko nisu bas bili prijatni, sluzili su svrsi ali on je tezio ka savrsenstvu, a sa takvim pistoljem bi vec na nekih tridesetak metara ciljanje pocelo da strada.

"Tako je, agent svetske vlade, nisko u hijerarhiji doduse."

Rekao je, i sam ne razumevsi u potpunosti sta njegov polozaj podrazumeva.

"Mogu li dobiti nacrt nazad? Bice lakse da balvanima tamo objasnim sta treba da rade ako ga imam kod sebe."

"Ne bih se složio kod ove teme sa tobom. Ipak mislim da je umeće onog koji oružije koristi presudnije od pedeset posto."


Kao strastveni obožavalac vatrenog oružija voleo je da vidi lepe primerke, ali nikada nije smatrao da neko ko prvi put uzme najbolji pištolj na svetu, može pobediti nekog uvežbanog revolveraša pa čak ovaj koristio i najgori mogući pištolj ili revolver u ovom slučaju.

"Interesantan posao, uglavnom za one komunikativnije i koji se lakše snalaze u razgovoru sa nepoznatima. Doduše nisam jedan od njih."


Nastavio je da korača, opuštenih ruku pored tela. Potpuno je smetnuo sa uma da je papirić još kod njega.

"Da, da, naravno.."

Nije hteo da ovaj pomisli nešto loše, pa mu je brže bolje vratio papirić, savijajući blago glavu kao znak izvinjenja.

Nakon par minuta setnje od pristanista, stigao je konacno do ulica ovoga ostrva, bilo je puno ljudi ovde, isto kao i u proslom ostrvu, mada niko od njih mu nije delovao interesatno.Ipak, kako se malo promuvao kroz ulice, mogao je da zapazi dve veoma zanimljive osobe na prvi pogled.Oni su kako je mogao da primeti, vec uveliko bili u konverzaciji.Razmisljao je na koji nacin da im pridje, ali to je jednostavno na kraju doneo odluku da uradi najprirodnije, tako sto ce im prici i upoznati se sa njima,prisao im je a zatim im se i obratio.

Izvinite me, ja sam nov u ovom mestu, ime mi je Makishima. Trazim neke zanimljive osobe, koje bi mogle malo bolje da me upute, sto se tice ovog ostrva, a nekako vas dvojica ste mi delovali najprikladnije.

Slegao je ramenima, nije se bas slagao sa Hidekijem u tom smislu, dobar korisnik bio je bitan, naravno, ali bez oruzija koje mu dozvoljava da ostvari svoj pun potencijal to nije previse vredelo. Htede da mu odgovori na ovaj drugi deo dok je uzimao papiric, ali cu nekoga kako se priblizava straga. Okrenuo se odmah, trening, kao i njegov prirodni refleks nalagao je to, vide nepoznatu ostrvu a ovaj se predstavi. Izgleda da su svi na tom ostrvu bili preterano prijateljski raspolozeni.

"Nemas srece, obojica smo tek dosli."

Odgovorio a zatim neprimetno spustio ruku na drsku maca okacenog o njegovom struku.

"Nego reci mi pre nego sto nastavimo razgovor, nije valjda da si marinac, ne volim ih preterano?"

Kao sto rece novi poznanik, Makishima i nije bas imao srece. Ali iskreno, nije mu ni trebala pomoc, vec je to pitanje samo postavio kao povod da im pridje. Odma je usledelo pitanje ko je Makishima. Sto je donekle bilo, i ocekivajuce. Izgleda, da je u ovome imao srece, posto nije marinac.Ipak, bio je pazljiv, mozda je to samo trik pitanje, kako bi ga namamio da otrkije ko je. Hteo je prijateljski nastrojeno da odgovori na ovo pitanje, te se nasmeja, a zatim poce da iznosi svoj odgovor.

Ne, ja nisam marinac. A, ako bi mogao znati iz kog razloga ne volis marince?

Klimnuo je glavom i dalje prijateljski nasmejan, lik nije bio marinac, dakle kada bi morao da se kladi rekao bi da je pirat. No i dalje je postojala sansa da radi za svetsku vladu, stoga Starrk nije zeleo da se kocka i napadne ga, ode plata ode polozaj ode sve.

"Onako."

Odgovorio je i pustio da ruka naslonjena na mac sklizne pokraj tela i odmori tu.

"Sta te dovodi ovamo?"

Izgleda da je svojim odgovorom, uspeo da malo opusti situaciju, sto je mogao primetiti, tako sto je pustio da ruka koja je bila naslonjena na mac, samo slikzne pokraj njegovog tela.Uspeo je da nastavi konverzaciju sa njim, sto mu je i bio cilj. Iako, je crnokosi mladic koji je bio sa njim i dalje cutao.I dalje sa osmehom na faci, nastavio je da odgovora na pitanja.

Pa, moze se reci da tragam za necim, to jest, zelim da vidim nesto kod ljudi.

Kada ovo kaze, obicno se svi ljudi zbune, i pomisle da je Makishima neki cudak, ali jednostavno videti "sjaj ljudskih dusa" , je jedan od njegovih glavnih ciljeva.

Slegao je ramenima, lik sa kojim je pricao bio je verovatno mentalno ne bas najstabilniji ali dobro, par ruku nikada nije skodio. Skontao je da je ono sto su on i Hideki malopre videli u daljini nije marinska baza gde bi mogao bilo sta postici, vec nesto nalik osmatracnici, tako da bi bilo kakvo dalje istrazivanje bilo uzaludno.

"Pa lepo, pricas li ikada kao normalna osoba?"

Upitao je saljivo, doduse u svakoj sali ima malo istina, ko uopste govori kao ovaj pred njima?

Kao sto je i ocekivao, po novom pitanju koje je dobio, mogao je da zakljuci da je zakljuci, da je ovaj pomislio da je Makishima neki cudak, ali sto jeste, nije daleko od toga. Ipak, pitanje koje mu je postavio je bilo saljivog karaktera, ali je on ipak odlucio da odgovori sa ozbiljnim odgovorom.

I ne bas. Volim da pricam u zagonetkama.

Nakon, sto je to rekao, tek sada se setio da i dalje nije pitao za njegovo ime, a vec neko vreme vode konverzaciju.

Nego, ako bi mogao da znam tvoje ime, bio bi red da se predstavis?

Nije mu bilo jasno o kakvim zagonetkama ovaj prica, nista sto je rekao u sustini nije bilo zagodnetka samo reci nekoga ko sa drugom osobom u zivotu nije progovorio no dobro, odlucio je da ce ignorisati tu asocijalnu stranu sagovornika.

"Coyote, ljudi me uglavnom zovu po prezimenu doduse, Starrk."

Odgovori dok je razmisljao na koji nacin ubiti vreme dok napokon ne napusti i ovo ostrvo.

Sada, kada je konacno cuo kako se zove, mogao je na neki nacin, da opustenije nastavi ovu konverazaciju.Ipak, i dalje ga je interesovala osoba pored njega, koja je samo cutala i slusala njihov razgovor, ko zna uopste ko su njih dvojica. Iz dosadasnjeg razgovora, ako je Starrku verovati na rec, on ne voli marince, tako da je mozda pirat, ili mozda world govt, ali ko li je ovaj drugi.Dok ne sazna, da su obojica pirati, ne bi smeo da spusta gard.Ipak, prosli pirati sa kojima se trebao da saradjuje su ga izdali, tako da cak i da su oni pirati, ne bi smeo da se opusti.

Drago mi je Starkk. Nego, znas li ko je ovaj, pored tebe i zasto samo cuti? Predpostavljam, da znas jer ste vodili konverzaciju, sve dok ja nisam dosao.

U sustini nije bilo icega sto je trebao da uradi jos na tom ostrvu, cela svrha posete pocetno je bila to da neko realizuje nacrt za Los Lobos, a tesko da ce iko u osmatracnici imati dovoljno umeca da tako nesto uradi. Ipak je morao jos malo da saceka, mozda u najgorem slucaju da pokusa sam to da sklepa.

"Hideki, nesto je cutljiv."

Odgovorio je a zatim malo razmislio, ako planiraju da odu sa ostrva trebace im osnovne namirnice za putovanje zar ne?

"Nego reci mi, znas li mozda koliko se odavde plovi do Orange towna?"

Nakon sto je cuo njegovo ime, ipak i dalje nije hteo da mu se obraca, vec je cekao da on konacno progovori.Vratio je svoj fokus na razgovor sa Starrkom. Pitanje koje mu je postavio, nije znao odgovor, ali dok se setao ulicama, cuo je glasine, da je neki Morgan, bivsi marinac dobio otkaz, i da ide redom ovim gradom, i ubija ljude. Jednostavno, nije hteo da ide sa ovom ostrva, pre nego sto se ne oproba u borbi sa tim bivsim marincem.Mada, nije bio siguran, da li sam moze da se izbori sa njim.Mozda, kada bi udruzio snage, sa ovom dvojim, bi islo to kao po loju.

Ne, ne znam. Tek sam stigao ovde.Vise me je zanimao, jedan bivsi marinac, koji je trenutno glavni baja u ovom gradu kako pricaju.Zeleo bi da se pre svega, okusam u borbi sa njim.

Nije do sada cuo za osobu poput tog lika, mada ne bi skodilo da se okusa u borbi protiv takve osobe, posebno sa obzirom na onu vocku koju je pojeo, teoretski kapirao je sta radi ali u praksi je i dalje nije isprobao. U svakom slucaju pretpostavljao je da do onde treba minimum nedelju dana, te je bilo dobro nabaviti namirnice za put shodno tome, hranu osim ribe, pijecu vodu itd.

"Vazi vazi sredicemo to, prvo bi valjalo nakupovati par stvari za put doduse."

Rekao je gledajuci oko sebe, trazio je pogledom nekog prolaznika, ili jos bolje prolaznicu koje bi mogao da startuje i pita gde bi mogao tako nesto da odradi. Nije bio impresioniran cinjenicom da se prevario sto se tice te baze, stavise poprilicno ga je nerviralo to. Neki stariji covek taman prodje kraj njih tada, a Starrk se priblizi da pita gde bi mogao da nadje neku pijacicu ili prodavnicu, ovaj ga usmeri ka istoku.

Dogovor izmedju njih dvojice je pao, ipak treci je idalje cutao, posto nije ni rec izgovorio, Makishima je smatrao da se slaze, sa dogovorom izmedju njih dvojice. Bilo mu je drago, sto je nasao novu ekipu, iako nije znao ko su, i dalje nije mogao da ostane opusten pored njih, ali verovao je da ce vremenom, postati sve opusteniji.Ko ce ga znati, mozda su obojica marinci, i samo mu namestaju smrt, cak i da ih pita, nije mogao biti siguran u njihov odgovor, zapravo odgovor samo od jednog, posto ovaj drugi, kao da je zamenuo. Nije mu bio problem ubit nekoga, kada se je pomislio na to da ce ubit nekoga, setio se svog zadnjeg ubistva, kada je hladnokrvno ubio jednu nevinu tinejdzerku. Sta ces, morao je da kazni osobu, koja ga je izneverila.Tako ce proci, svaka osoba, koja ga razocara, a on ju je precenio.Slike su mu se motale od te scene, zaista to mu je bila jedna od najdrazih ubistava.


Samo prisecanje, na tu scenu, budilo je u njemu zelju da se slican takav scenario ponovi.Morao je ipak, malo da smiri i opusti. Ko zna kakav je protivnik, kada ga jos niko do sada nije porazio.A cei grad prica o njemu.Za sada je odlucio da se pridruzi Starkku, u potrazi za namirnicama, iako su mu misli bile samo u borbi sa Morganom.

Slazem se. Hajde da se bacimo na posao.

Izgleda da je sa ovim likom bilo najlakse pricati kao sa nekim detetom, Starrku je to odgovaralo posto ga je bilo kakva ozbiljnija konverzacija istinski umarala. Pogledao je ka Hidekiju kog je isto relativno skoro upoznao, ovaj i dalje bese u stanju zaboda pa fokus prebaci na Makishimu.

"Pa ajmo onda."

Rece i mahnu rukom ka sebi kao signal dvojici da podju za njim. Okrenuo se ka smeru gde ga je starac uputio, rece na neka dva kilometra. Ni blizu ni daleko, taman da se ubije vreme. Koracao je umereno, ne zureci nigde, ipak je makar jos malo vremena hteo provesti na kopnu pre nego sto bi se opet na more otisnuo i poceo dijetu koja se sastojala iskljucivo od ribe i ostalih plodova mora.

Posto su se dogovorili, da saradjuju, odred od njih trojice, se zaputio starcevim stopama.Njihova destinacija, je bila udaljena od njih na nekih 2km. Nece mu skoditi ta setnja, jer je vec neko vreme proveo stojeci ovde, u razgovoru sa Starrkom. Taman ce mu to biti prilika, da obidje neke delove ovog grada, pre nego sto ode iz njega. Nisu nigde zurili, laganim koracima su isli ka destinaciji. Setnja je postajala nekako monotona, pa je Makishima odlucio da zapocne neki vid konverzacije sa Starrko,.

Rece da ne volis marince? Ako bi mogao da znam ko si onda ti?

Mozda ovo nije bila tema za razgovor, u ovoj opustenoj setnji i cak moze doci da nekih konflikta, ali to je pitanje koje je Makishimu kompkalo, otkad je ovaj rekao da ne voli marince, jedostavno je morao da mu postavi to pitanje.

U setnji ka pijaci drzao je dlanove upetljane iza glave, i svakim korakom koji bi napravio istezao je svoje telo levo-desno, kao da se isteze. Vukavsi se kroz ulice i ulicice, razgledao je mestasce, prijatno u odnosu na more, ali veca riba je cekala. Mozda je trebao pozuriti malo, no trcanje igde nije bilo u njegovom stilu, cu Makishimu kako prica te se okrenu kako bi mu odgovorio.

"A to? Lagao sam, Hideki je marinac."

Rekao je sa osmehom pa se okrenuo ispred sebe iznova.

"Pretpostavio sam da si pirat pa sam pitao to, vecina gusara koje sam sreo do sada dicili su se cinjenicom da nisu marinci."

Spustio je ruke kraj tela iznova i zavrsio sa istezanjem, opet desnu oslanjajuci na mac kako bi zavrsio poslednji deo svog govora.

"I dalje mislim da jesi, ali ne smetas trenutno pa te necu juriti. Agent svetske vlade inace."

Kao sto je i predpostavio, Statrrk je lagao. Bas iz tog razloga, nije otkrivao njegov identitet, mada nije ga interesovalo ko je ko. Bila osoba, marinac, pirat ili agent, to mu nije bilo za njegove ciljeve to nije bilo bitno. Jednostavno postao je pirat, jer ga je to najvise privlacilo, ali odnosi koji imaju pirati sa marincima ili agentima, ga nisu zanimali. U slucaju, da ga neko napadne, iz razloga jer je pirat, bio je spreman za borbu, jer je bio svestan, koji priveligije i posledice dobija postajenjem pirata.Nastavi da seta, sa rukama u dzepovima smirenim hodom, te se obrati Starrku.

Znaci tako. Pa bice mi drago da sarudjem sa vama.

Te se samo nasmesi, i nastavi da hoda prema odredistu.

Nastavili su da setaju ka pijaci zajedno, uistinu, Starrk nije ocekivao da ce okupiti grupicu tu, no sta je tu je. Makishimi je doduse, morao pojasniti kako stvari stoje pre nego sto bi nastavili bilo kakav razgovor.

"Ne saradjujemo doduse, tu si dok ne odemo sa ostrva, posteni ljudi poput nas ne mogu sebi da dozvole da saradjuju sa sljamom."

Rece isto onako lagano i nasmejano kao i uvek, kao da mu je rekao dobar dan, Starrkov nacin komunikacije kada nije lagao cesto mu je skodio, preveliku iskrenost nije mnogo ljudi cenilo. Nakon nekog vremena dosli su do pijace ka kojoj su bili upuceni, okrene se ka ostaloj dvojici koji su setali iza njega pa kao iz topa krenu sa komandovanjem.

"Dakle Hideki, idi nabavi neko povrce da se ne porazboljevamo svi na moru, ti dodji sa mnom, nabavljamo pijecu vodu i meso, mrzi me sam sve da nosim."

Kao sto je i ocekivao, dobio je arogantan odgovor, od strane Starrka. Ipak, oslovljavati svoj trenutnog "saradnika" sljamom, se bas i nije svidelo Makishimi. Ovoga puta se uozbilji, te odgovori na njegove reci.

Da da, naravno. Samo malo pripazi, kako me oslovljas. da se nasa kratka saradnja, ne bi ovde zavrsila.


Posto je svojim recima, pokusao da stavi do znanja Starrku, da ne moze da ga naziva, kako on oce, polako je krenuo sa Starrkom, u potragu za vodom i mesom.