Tema za Roleplay

Slegao je ramenima kada je ovaj progovorio, inace nije trpeo pretnje, ali kada bi neka bila potpuno isprazna poput ove, samo bi je pustio, to ce i ovaj put uraditi.

"Niko te ne zadrzava."

Odgovorio je, isto onako naivno iskreno kao i pre, dok je setkao od tezge do tezge. Ono sto mu je bilo potrebno nisu bile samo osnovne namirnice poput vode i mesa, trazio je celik, barut, bilo sta sto bi mu pomoglo da napravi makar prototip Los Lobosa. Prilazio bi prodavcima i popricao sa njima, nakon cega bi mu dali ono sto trazi, cak i bez placanja. Mozda je bilo do njegovog prirodnog sarma, a mozda do cinjenice da nije krio svoj polozaj kao clan svetske vlade, a takve je bilo tesko odbiti. Ko ce ga znati.

Tenzija izmedju njih dvojice je pocela da raste. Odlucio je da jednostavno iskulira ovu temu, jer ni jednom ne bi odgovoralo, da dodje do konflikta. Obojica su konacno iskulirali, i nastavili da traze ono po sta su i dosli dovde.Starrk nije samo nabavljao vodu i meso, vec i celik i barut. Nabavljanje toga je prepustio njemu, dok se Makishkma fokusirao na hranu i vodu. Po njegovom licnom misljenju, smatrao je, da je nabavio dovoljno zaliha. Odlucio je da se obrati Starkku,da proveri da li je on zavrsio sa nabavkom.

Ja sam zavrsio sa svojom nabavkom. Nadam se da si i ti,ili bar privodis kraju...

Starrk, za razliku od svog saputnika, nije se zadovoljavao bilo cime, za njegov projekat bili su potrebni najfiniji metali, najlepse gravure, najbolji barut. Tako nesto nije bilo lako naci na manjem mestu poput onog gde su se sada nalazili, mada svaka susa je imala "stek" gde je cuvala finije stvari od oka prosecnog kupca. Dobro je to znao i koristio je tu cinjenicu u svom pregovaranju ako se to time moglo nazvati.

"Strpljen spasen."

Dobacio je Makishimi dok je pregledao jednu od tezgi, covek bese stloar, i ono sto je bilo na izlaganju bile su igracikce za decu, mada se vec na prvi pogled videlo da su izradjene sa izuzetnom paznjom. Inace bi odustao od takvog coveka, ali kada mu ovaj rece da bi napravio bilo sta po narudzbi, Starrk ne bi u stanju da odbije. Kraca prica sa covekom, i bio je u stanju da krene dalje.

"Pa ajmo."

Mahnuo je dvojici momaka sa kojima je trenutno putovao.

Konacno, svi su zavrsili sa nabavkom namirnica.
Neko se u tom poslu potrudio malo vise, neko malo manje, kao sto je to bio slucaj kod Makishime. Sa druge strane Starrk se vise obazirao na kupovinu od njega. Posto je za zavrsio i svoj zadnji razgovor sa jednim stolarom, dao je znak da krenemo dalje. Samo mu nije bilo jasno, gde sada idu, koja li je njihova sledeca destinacija i sta je Starrk zamislio. Da se ne bi drzao u neizvenosti odlucio je da ga upita.

A, gde smo se mi to trenutno uputili.
Postavivsi pitanje nastavio je da hoda za njim, vugleci kese pune mesa i vode.

Slegao je ramenima, zaista nije isplanirao ikakav plan akcija sto se tice stvari posle nabavke. Krenuo je da seta u nasumicnom pravcu, mesto nije znao ali iskustvo ga je vuklo ka tome da samo negde treba ici i nove prilike ce se same od sebe predstaviti. Vec se najeo te nije bilo poente ici u restoran opet, mozda i jeste trebao zacrtati konkretan put pre polaska, no naleteo je na iznenadjenje, kroz prozor neke kafancuge izletela je stolica, leteci pravo ka njemu. Izmakao se relativno lako i pogledao ka tamo, podigavsi obrvu.

"Hm?"

Promumlao je za sebe, skrenuvsi naglo udesno.

Kako se cinilo, izgleda da Starrk, nije imao odgovor na njegovo pitanje. Zaita nije isplanirao sta ce raditi posle nabavke.
Ali dobro, verovatno ce ih put naneti na neko zamimljivo mesto. Bas kad je o tome razmisljao, iz neke kafancuge izletela je stolica, koja je isla pravo na Starrka. Iskreno, nije voleo ljude koji po cele dane provode u kafani i napijaju se. Za njega je to bilo gubljenje vremena, i te ljude je smatrao kao zavisnike od alkohola, koji nemaju svoje ciljeve, vec samo da bleje po cele dane u kafani. Obicno je voleo da takvim ljudima oduzme zivote, jer im je ionako bezvredan, ali je ipak odlucio da tu odluku donese Starrk, posto je on do sada donosio konacne odluke.
Oh Boze, ovo im zaista nije trebalo. Sta mislis,da li da udjemo unutra i zavedemo red, ili samo da iskuliramo, i nastavimo dalje..

Pevusio je neku pesmicu za sebe, ignorisuci Makishimu potpuno, u tom trenutku, nista ga se nije ticalo osim male doze zanimacije koju moze naci u toj kafani. Njegov odgovor doduse bese potpuno ocigledan cak i bez ijedne reci izrecene, produzio je pravo prosavsi kroz dvokrilna vrata koja je iza sebe ostavio da se klimaju. Ono sto je unutra zatekao, sudeci po tetovazama, bila je banda pirata, amateri sudeci po brojnosti, bese ih desetak, potukli se sa nekim stalnim musterijama ocigledno.

"Ej, ej, ej."

Povikao je setajuci do sanka, privukavsi oci ljudi u lokalu ka sebi.

"Zelim da pijem u tisini."

Rece dok se smestao na stolicu, trazeci barmena kojeg je posle nekog vremena nasao ispod sopstvenog sanka.

"Ne plasi se druze, flasa tvoje najjeftinije brlje za mene, vino po mogucnosti."

Izgovori, a ovaj ga, tresuci se, poslusa. Kratka tisina zavlada, pre nego sto se ista ta banda pirata poce polako okupljati oko Starrka.

Iskulirani Makishima, usao je odma za Starrkom u kafanu, kao sto je i ocekivao, unjtra su bili neki bezvredni seljaci, cak nije hteo ni da prlja svoje ruke njima, vec je to hteo da prepusti Starrku, koji je ocigledno dosao ovde, provocirajuci ih, u nadi da ce se pobiti sa njima, nije hteo da ufleksa svoju belu kosolju, krvlju tih bednih ljudi, te je samo prisao jednom praznom stolu i seo na stolicu. Posmatrajuci situaciju koja se desava izmedju Starrka i ostalih bednika u kafani. Ubrzo je stigao i konabar, te Makishima odluci da naruci pice.

Dacete mi, dupli viski s ledom.

Potom, otvori svoju knjigu i krene da je cita, cekajuci svoje pice i neku akciju.

Bili su u pat poziciji neko vreme, pirati su polako okruzivali Starrka, a on je sedeo okrenut ledjima, kao da ne priznaje njihovo postojanje. Barmen je doneo pice, a on zgrabi onu flasu i otpi nekoliko dobrih gutljaja, unevsi sigurno cetvrtinu one boce. Potom ustade i krene napolje, a jedan bese dovoljno nesrecan da mu stavi ruku na rame kako bi pokusao da ga zaustavi. Starrk uze onu flasu i odvali ga u glavu, staklici se rasprsnuse svuda po sobi, kao i pice koje je bilo unutra. Pocese da vade maceve, a on, brz kao i na obaracu, poteze prvi, jednim maltene nevidljivim polukruznim potezom razoruza ih, posekavsi tetive u obe ruke svima, ali omasivsi bilo sta sto bi donelo ozbiljnu povredu.

"Idite odavde."

Rekao je setajuci ka izlazu, isto onako opusten kao sto je i usao.

Sedeo je, posto je brzo citao knjige, uspeo je po koju stranu da procita, dok mu pice nije stiglo. Posto mu je pice stiglo, uzeo je malo gutljaj gospodski, a zatim nastavio da cita knjigu,sve do trenutka kada Starrk nije, na smrt isprebijao ove bednike. Nastavio je da pijucka viski, i da posmatra dalji tok situacije, sve dok odjednom,ne oseti da mu se neko sunja iza ledja spreman da ga napadne, te posto je bil gotovo 3m iza njega, zatvori Makishkma knjigu, te ustane i iz okreta uradi nogom bednika i ne casnog borca, koji ga je hteo sa ledja napisti, posle suta, vezao je jos par serija udaraca, svw dok ga nije na smrt isprebijao.

Potom je seo, popio viski do kraja, i nastavio da posmatra kakva je situacija kod Starrka.

Pogledao je u vrh flase koji mu jos bese u ruci, pomisli na to kakva je steta ovaj sled dogadjaja bio, morao je baciti savrseno dobro pice. Dobro mozda nije bas morao ali osecaj kada bi opalio bezvrednog pirata po glavi staklenom flasom bio je neprocenjiv. Krajickom oka zapazio je i Makishimu kako upada u neke nevolje, mada bio je velik momak, nije mu Starrk trebao da brine o njemu. Nastavio je svojim putem van kafane, pustivsi ostale pirate da ga napadnu, ako smeju naravno. Bas kako je i mislio, nisu. Ovo ostrvo polako je vec pocelo bivati dosadno, sve ozbiljnije je razmisljao o onoj ponudi Makishime da sretnu onog marinca, nepravda je bila nepravda, a nije je podnosio na kojoj god strani da se nalazila.

Izgleda, da je to bilo to. Kraj akcije, posto su zadobili fine batine, nije im vise ni padalo na pamet, da napadnu nekog od njih. Iako, su oni trebali biti ti koji treba da kupe prnje i beze iz ove kafane, Starrk se ipak odlucio da on ode. Odma za njim, ustao je i Makishima, te otisao do sankera i naplatio svoje pice, ostavio je nesto vise para, te mu rece da zadrzi kusur. Iako su mu na neki nacin , upropastili opustanje uz viski, malo akcije nije bilo na odmet. Ipak, ova tuca uopste nije bila zabavna, bez imalo muke su ih isprebijali, te mu se sve vise javljala zelja, da se konacno bori sa onim Morganom. Izasao je iz kafane, i lagano zatvorio vrata, potom se obrati Starrku.

Bar smo ubili malo vreme. Gde cemo sada?

Zastao je ispred kafane, gledajuci levo pa desno. Desno mu se cinilo kao pravi put pa je tuda i krenuo, ne pre nego sto je odgovorio Makishimi doduse.

"Reci mi, znas li gde se onaj marinac kog si pominjao nalazi?"

Upitao je, siguran da bi ga sreo pre ili kasnije, ali u svakom slucaju, zasto duziti proces koji je vec sam po sebi nepotrebno dug. U glavi je prebrojavao sve stvari koje je kupio, pokusavajuci da smisli nesto sto je zaboravio, imao je takav osecaj prosto, a to ga je retko varalo.

Pitanje koje je dobio od Starrka, je bio znak, da obojica misle o istome, a to je da zelje borbu, sa tim bivisim marincem. Nazalost, Makishima nije imao odgovor na njego pitanje, sve je to nacuo od prolaznika, koji su izmedju sebe pricali o njemu, te je Makishima samo neke male sitnice, nacuo u prolazu. Mada, ono sto je sigurno je da se seta, po ovom gradu sa svoja dva pomocnika, i napadaju prolaznike, tako da se ne izbacuje mogucnost, da oni njih napadnu.

Da znam, vec bi bivsi marinac bio mrtav.

Iz njegovog odgovora, moglo se zakljuciti da Makishima ne zna gde se on nalazi, posle par sekundi nakon sto je to rekao, odluci opet da se obrati Starrku.

Jedino sto znam, je da ima svoja dva pomocnika, i da cesto idu kroz grad i napadaju prolaznike. Nadam se, da cemo i mi biti te srece, da i na nas naleti.

Ovaj lik je izgleda bio jedan od onih sto misle da su opasni, Starrk bi inace uzivao u spustanju takvih ljudi na zemlju, no obecao mu je da moze poci sa njima, a ako nesto nije krsio to su sopstvena obecanja. Cak i da obecanja nije bilo, kavga sa piratom na sred grada ne bi sluzila previse njegovoj reputaciji, te je skapirao da je bolje da ga iskulira.

"Mhm, mhm."

Odgovorio mu je, boreci se sam sa sobom kako ne bi ista drugo izgovorio. Kada je cuo da presrecu prolaznike, to je znacilo samo jedno, da treba drzati oci sirom otvorene, nesto u cemu je Starrk bio dobar.

Odgovor koji je dobio, nije nista znacio Makishimi,
samo je mucao kao da mutav. Ocekivao je, da ce agent vlade, nakon informacija, koje dobio smisliti plan. Nazalost to se nije desilo, mozda je i dalje razmisljao, kako bi to mogli da urade, sem da samo setaju, i blenu uonaokolo.

Ii? Imas li plan, sem da blenemo kao tele u sarena vrata?

Rece to, na neki sarkastican nacin, htedovsi da posalje poruku da kaze da su ovako male sanse, da pronadju bivseg marinca.

I dalje se setkao ulicom ne ocekujuci da se bilo sta posebno desi, ali otvorenim rukama prihvatajuci mogucnost da hoce. Zapravo nije znao kako dalje, uopste, te je uradio ono sto bi uvek u takvoj situaciji, samo isao napred, to bese njegov nacin na koji se kretao kroz zivot uopsteno, ne samo ovu situaciju.

"Rekao si da ide kroz grad i napada prolaznike zar ne?"

Dobacio je Makishimi preko ramena. Razgovor sa tim momkom zamarao ga je pomalo, pa je odlucio da izvadi onaj nacrt sto je imao u dzepu i proveri da li je u njemu sve u redu. Nije da hiljadu puta do sada nije presao oko njega ali sto je sigurno sigurno je.

Ova setnja u nedogled, bez ikakvog plana i svrhe je zamarala Makishimu, zaista je hteo da samo zastanu i smisle bar plan borbe, cak i da je jaci od njih, sa planom ne bi trebalo da imaju problem u borbi sa njim. Ovog puta, Makishima nije imao svoje ljude u ovom gradu, te je mogao da se osloni samo na sebe, Starrka i ovog Hidekija, koji ni rec nije progovorio, otkad je Makishima dosao. Mozda neko od njih dvojice, ima neke ljude ovde, koji mogu da im pomognu u borbi. Ali, za sada u trenutnoj situaciji, je ih je samo trojica. Posto, ima dva pomocnika, borba ce se odviti 3 na 3 . Postena borba, nema sta. Ali, mi i dalje nemamo ni predstavu koliko su oni jaki. Zaista je bila komplikovana situacija, u kojoj su se nalazili.

Da, ali to nam gotovo nista ne znaci. Mozda, da pitamo neke prolaznike na ulici, da vidimo da li su ga negde sreli, ili gde najcesce prolazi.

Bilo je ocigledno da su stvari obavljali na drugaiji nacin, sa jedne strane bio je Starrk koji je isao kuda vetar duva, prepustajuci se zivotu koji bi ga naveo ka cilju pre ili kasnije, sa druge Makishima koji je pokusavao susret da isforsira na neprirodan nacin, da aktivno nadje marinca i udje u konflikt sa njim. U ovoj situaciji nije bilo jasno koje je resenje tacno, kao sto i inace cesto nije.

"Mozes to uraditi ako zelis."

Odgovorio mu je Starrk ravnodusno, on licno i nije bio u nekoj zurbi da se sa tim covekom nadje, to bese jos jedna skretnica u spektru viseg cilja za kojim je tragao, ostalima mozda nebitnog, ali njemu nikako.

Iako je dao predlog, izgleda da on nije hteo da ide okolo, i smara ljude za tog marinca. Ipak, nije vise mogao da bude u ovom bednom gradu, oni ljudi u kafani su mu zgadili ceo grad. Nije imao izbora, njegova zelja da ode odavde, ga je naterala da pita prolaznike o marincu. Neko vreme je isao i ispitivao par osoba, no niko od njih ga nikada nije video. Znali su isto koliko i Makishima, neki cak i manje. To
su bili osnovne informacije, koje mu nista nisu znacili, ova ideja je propala, ovoga puta zaista nije imao ideju kako ga pronaci, sem samo da setaju okolo, nadajuci se da ce naleteti na njega.

Nema nista, od ovoga. Moramo cemo izgledati, nastaviti sa setnjom, i nadati se da cemo naleteti na njega.

Rece mu Makishima, te nastavi da hoda gradom, u nadi da ce konacno pronaci marinca.

Imao je samozadovoljan smesak na licu kada ga je Makishima opet sustigao, usrecen cinjenicom da se njegov nacin ispostavio kao pravi. Hteo je da mu trlja to u lice, prica podrugljive stvari i likuje oko toga, no nije bas bilo u njegovom stilu pa se odlucio za drugaciji pristup.

"Sta, nisi ga nasao?"

Napravio je iznenadjen glas namerno, ali bio je sve osim. Setajuci unapred primetio je neku graju u daljini, nije mogao da vidi tacno sta se tamo dogadja ali mogao je pretpostaviti da se svom cilju priblziavaju.

Pitanje koje je dobio, je i donekle ocekivao, ili to ili neko pametovanje, jer nije uspeo u njegovom planu. Bilo je logicno, da je odglumeo da je ovo bilo pitanje iznenadjenja. Kratko i jasno je odlucio da odgovori na ovo pitanje.

Ne, nisam. Imas li ti neku ideju?

Taman, posto je postavio pitanje, izgleda da ih je sreca pogledala. Nedaleko od njih, su mogli da vide neku masu ljudi, ovo sigurno nije bilo obicno okupljanje, mora da se ovde nalazi marinac i njegovi pomocnici, cim ovde ovoliko puno ljudi ima. Konacno, izgleda da ce uskoro doci vreme, da se okusaju u borbi sa tim marincem, koji je glavna tema grada.

Mislis li, isto sto i ja ?

Postavivsi to pitanje, imao je u cilju da mu da do znanja, da je tamo gotovo sigurno marinac.

Spustio je iznova ruku na drsku maca, obgrlivsi je prstima kao da je mazi. Nije bio vrhunski macevalac ali imao je dovoljno umeca sa oruzijem da je bio siguran da moze poraziti nekog mamlaza koji ne zna da kontrolise svoje emocije. I dalje nisu bili dovoljno blizu da odgonetne tacno sta se dogadja, ali intuicija ga je retko varala, posebno pred borbu, kada bi se nevolja desavala, maltene je u vazduhu mogao da je omirise, predoseti sta ce se odviti i pre no sto se desi.

"Jedan nacin da proverimo."

Rekao je nastavljajuci u pravoj liniji ka mestu odakle je buka sa ulice dolazila, umerenim korakom bez ikakve zurbe. Ako ce upasti u sred grada u borbu, makar moze da izgleda kul dok to radi.

Kao sto je i ocekivao, dobio je odgovor koji je i ocekivao. Konacno je bilo vreme, da se susretnu sa osobom, koju ceo dan traze, osobu koja se smatra, za najjacu osobu na ovom ostrvu. Zaista, ova borba ce Makishimi pruziti ogromno zadovoljstvo. Usput ce videti, koliko je sposoban njegov trenutni saradnik. Video je nesto malo u kafani, ali ona bagra nije bila nista posebno, sto bi ikome zadalo problem, sada cemo videti za sta je zaista sposoban, u muci se poznaju junaci. Kako su se priblizavali, polaako se osecala napetost u vazdu, sada je gotovo bio siguran, da ce se uskoro desiti nesto zanimljivo.

Uskoro cemo videti, za sta si zaista sposoban. Agente...

Rece to, ne kao neki vid provokacije, vec kao neki nacin da motivise Starrka, za borbu, te nastave laganim koracima ka marincu.

U gužvi izgubio je njegovog novonastalog poznanika. Nije imao nameru da ga traži po ulicama ili bilo šta slično. Nije mali znaće da se snađe. Doduše Hideki se nadao ponovnom susretu u bazi marinaca gde su se obojica i krenuli, pre rastanka. Ali šta je tu je, put će morati u tišini da nastavi sam.

Prošlo je malo vremena dok se nije dogegao do baze. Koristio je prečice kroz male uličice, što nije bilo baš najpametnije, ali kako je bilo sedište marine, ostrvo je uglavnom bilo mirno i bez pirata. Doduše tim prečicama samo se zagubio, pa je opet morao da traži put nazad do glavne ulice. Konačno stigao je i posle procedure oko ulaženja zaputio se po instrukcijama u glavnu salu. Tamo ga je čekao glavnokomandujući, koji je baš kako mu je i Smoker objasnio ličio na miša. Predao je papir koji je dobio od Smokera, a onda posle popunjavanja raznih formulara i sličnih stvari i zvanično bio primljen. Po instrukcijama koje je dobio morao je da ode na drugo ostrvo u drugu bazu marinaca gde će dobiti tri regruta i zajedno sa njima činiti jednu od posada Marinaca.

Bio je malo razočaran zato što nije sreo Coyotea, ali šta da se radi. Možda im se u budućnosti opet putevi sretnu. NIsu još ni završili onu diskusiju o pištoljima. Baš kada su mu kroz glavu prolazile te misli u daljini video je osobu identičnu Coyote-u. Prišao je sa leđa i malo povisi glas kako bi ga ovaj čuo.

"Ooo opet se srećemo. Šta ima?"

Reakcija koju je očekivao je nagli okret, pa čak možda i oštricu mača na svom vratu. Mada nije ga mnogo brinulo to. Znao je da ovaj kao agnet vlade neće poseći čoveka tek tako.